ИСТРАЖУЈЕМО Како поднети тужбу због банкарске провизије
НОВИ САД: Пресуда Апелационог суда у Београду којом се банка обавезује на то да клијенту врати новац зарачунат од провизије за обраду кредита узбуркала је духове на финансијском тржишту Србије.
Право на враћање незаконито зарачунате провизије не застрева. Уколико сви судови буду следили колеге из Београда, најбоље ће проћи грађани који су кредите рефинансирали: они су провизију на обраду платили бар два пута, зато сада могу очекивати дуплу дозу за враћање, али морају да туже обе банке.
У Удружењу банкарских клијената „Ефектива” нуде својим члановима бесплатну правну помоћ, али и опомињу да банке неће лако одустати од додатних трошкова. Поједине су од почетка ове године укинуле накнаду за обраду кредита, међутим, и даље наплаћују клијентима трошкове праћења кредита. Зато у „Ефективи” очекују да ће банке трошкове обраде само преселити у друге провозије. За пуномоћ око тужби до сада им се обратило 600 клијената и још 2.000 је затражило помоћ путем мејла.
„ Банке ће провизију за обраду кредита само преформулисати у друге трошкове“, сматра и др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду.
Каже да клијенти који се и одлуче да туже банку, треба да буду опрезни и да испуњавају све обавезе.
„У свим уговорима о кредитма је клаузула која предвиђа да, уколико клијент не испуњава обавезе о року, банка има право да кредит прогласи доспелим. А то значи да може раскинути уговор и почети наплату принудним путем“, вели Васиљевић.
Колико пара могу очекивати клијенти који туже банку и добију спор?
Код нас су најпопуларнији готовински кредити у домаћој валути. На њих се у просеку зарачунавала стопа за обраду од 1,5 одсто. За кредит од 300.000 динара обрада је била 4.500 динара, за упола мањи зајам 2.250, а за суму од 100.000 то је 1.500 динара. Они који су кредите рефинансирали бар једном, могу поменуте суме помножити с два.
Највише суме код нас су се одобравале за стамбене кредите. Обрада кредита од 100.000евра је уз стопу од 1,5 одсто била 1.500 евра, за упола мањи 750, а за зајам од 30.000 евра – 450.
У спору који су клијенти добили пред Апелационим судом у Београду конкретно је била тужена Сбербанка. Они кажу да су од доласка на ово тржиште неговали фер однос с клијентима. Сматрају да пресуда указује на неуједначеност судске праксе. У саопштењу које је Сбербанка издала каже се да ће они наставити да штите своја права све до коначне одлуке судских инстанци у том случају.
Судска пракса по питању наканаде за обраду кредита није код нас још увек јединствена. Судови у Београду и Сомбору су донели пресуде у корист клијента, суд у Јагодини је одлучио у корист банке. Да би клијенти били сигурни у то да ће спор добити, потребно је званично тумечење. То може дати само Врховни касациони суд Србије. Обратили смо се њима с питањем везаним за накнаде, а у одговору „Дневнику” се каже: „Врховни касациони суд није заузео правни став о наведеном питању, изјасниће се кроз одлуку о конкретном питању.”
Клијенти који се одлуче да поднесу тужбу, треба да рачунају на одговарајуће трошкове: таксе за тужбу, које крећу од 6.000 динара па навише, трошкове вештачења – око 10.000 динара, затим трошкове адвоката, који за два рочишта износе 7.500 динара плус још 6.000 за писање тужбе. По нашем Закону о парничном поступку, трошкове сноси странка која је спор изгубила, али странка-тужилац током трајања спора то мора да сервисира.
Д. Вујошевић
