Do povratka bankarske provizije tek uz pomoć Kasacionog suda
NOVI SAD: Građanima koji otplaćuju kredite uz koje su im banke uredno zaračunale proviziju za obradu kredita izgleda da u ovom trenutku nije ništa lakše nego da tu sumu novca dobiju nazad pa još uvećanu za zateznu kamatu.
Treba samo da tuže banku sudu i očekuju presudu i razmišljaju kako će novac potrošiti.
Udruženja bankarskih klijenata taj savet temelje na tri pravosnažne presude kojima su klijentima novac vratili sudovi u Beogradu i Somboru.
Iz bankarskog ugla sve izgleda drugačije.Tako iz Udruženja banaka Srbije podsećaju na to da je u gotovo istovetnom slučaju sud u Jagodini stao na stranu banke.
Da zaračunavanje provizije nije ništa novo i nepoznato u regionu iz UBS-a potkrepljuju i činjenicom da slične troškove zaračunavaju i banke u okolnim zemljama. Tarifa je ista kao i u Srbiji – najčešće između 0,5 i jedan odsto.
Dilemu u kojoj su se posle tih dešavanja klijenti našli može razrešiti samo Vrhovni kasacioni sud Srbije.
Sa stanovišta stranaka koje će se obratiti sudovima, ništa nije sigurno, kaže jedan pravni ekspert i dodaje da je očigledno da se u praksi pojavilo ono što se stručno naziva – sporno pravno pitanje. Sudovi, ili same stranke, treba da se obrate Vrhovnom kasacionom sudu. Tek kada on zaume stav o naplati provizije, to će biti obavezujuće za sudove nižih instanci.
Klijenti banaka kojima se žuri da dobiju proviziju nazad mogu to postići ako tuže banku.
Uz tužbu treba da prilože i kopiju ugovora, a kao dokaz da su proviziju platili. Tu ih čeka još jedan trošak: za vraćanje provizije do 100.000 dinara sudska taksa je 6.000 dinara.
Ukoliko je reč o većem iznosu, taksa se kreće od 12.000 pa naviše.
Ukoliko odluči da je provizija nezakonita, i u svim drugim postupcima sudovi će morati da donesu presudu u skladu s tom odlukom.
Ona ima isti tretman kao i da je reč o zakonu koji je donet u redovnoj skupštinskoj proceduri.
Banke u Srbiji klijentima zaračunavaju provizije od 0,5 do tri odsto, ipak najčešće 1,5 procenat.
Bankama to donosi priličnu zaradu, a klijentima trošak. Recimo, za kredit od 50.000 evra – što je u Srbiji prosek – obrada se plaća 750 evra. Za manji zajam, od 10.000 evra, to je 150 evra.
Kod nas su najpopularniji gotovinski dinarski krediti, a i tu se dosta zaradi. Banke za zajam od 300.000 dinara naplaćuju proviziju 4.500, a za 100.000 dinara – 1.500.
U Udruženju banaka podsećaju na to da troškove obrade kredita imaju i okolne zemlje. Za stambene kredite, recimo, u Hrvatskoj i Češkoj, to iznosi jedan odsto. U Bosni i Hercegovini od 1 do 1,5 odsto, plus trošak od 25 do 500 evra, zavisno od visine kredita.
Makedonski klijenti plaćaju 1 do 1,25 odsto. U Crnoj Gori je od 1 do 1,5, a u Poljskoj taj trošak ide do 1,7 odsto.
Prilikom donošenja presude u korist klijenta, sudovi su to obrazlagali članom 1065 Zakona o obligacionim odnosima, u kojem se kaže da je kamata jedini trošak kredita.
Iz Udruženja banaka podsećaju i na član 1066 istog zakona, a tu se, sem iznosa i kamate, pominju i uslovi davanja i korišćenja. Pa se, po njima, tu podvodi i provizija.
Iz UBS-a takođe pominju da takva tumačenja sudova i različite presude stvaraju pravnu nesigurnost. Tu su svakako u pravu, zato bi bilo veoma dobro da se to pitanje reši, odnosno da se nađe pred Vrhovnim kasacionim sudom te da njegova odluka postane obavezujuće za sudove.
D. Vujošević
