Nova vlada treba da donese novu agrarnu politiku

naše poljoprivrede, poručeno je s rašnjeg skupa „Poljoprivreda i ruralni razvoj – stanje i potencijali“, koji je organizovao „Dnevnik–Poljoprivrednik“.

Eminentni naučnici iz oblasti poljoprivrede i agrarne ekonomije, dugogodišnji saradnici lista „Poljoprivrednik“ i autori tekstova u knjizi „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar“, ukazali su na aktuelnu situaciju i probleme u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, povrtarstvu i sektorima naslonjenim na agrar. Eksperti srpske poljoprivrede profesori Miroslav Malešević, Žarko Ilin, Zoran Keserović, Vladan Bogdanović, Željko Despotović i drugi poručili su da je u našoj poljoprivredi ogroman potencijal i da država mora da obrati više pažnje na tu stratešku granu. 

– Dolazi nova vlada, verovatno i novi resorni ministar, i sada je potrebno izgraditi novu agrarnu politiku, identifikovati sve ograničavajuće faktore – a njih je mnogo, od nepovoljnog ekonomskog položaja poljoprivrede pa do problema neuređenog tržišta i neodgovarajuće uloge države, nedovoljnog udruživanja poljoprivrednika – kazao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Radovan Pejanović. 

On je naglasio da je problem i u spoljnotrgovinskoj razmeni srpskog agrara jer u strukturi izvoza dominiraju primarni poljoprvredni proizvodi a ne prerađeni, s većom dodatom vrednosti.

– Niz je drugih problema koji se akumuliraju već decenijma i ozbiljna su kočnica razvoja poljoprivrede. Sad je prilika da se koncipira nova agrarana politika, polazeći od naših specifičnosti, ali uvažavajući principe agrarne politike Evropske unije. Trebalo bi u tome da se oslonimo na Zajedničku poljoprivrednu politiku EU – naglasio je Pejanović, ocenjujući da je neophodno formirati i nove insitucije. – U prvom redu, treba osposobiti agencije preko kojih će se realizovati pretpristupni fondovi namenjeni našoj zemlji i uvesti moderne metode vođenja statističkih podataka, poput knjigovodstva na gazdinstvima, da bismo mogli planirati i pratiti proizvodnju.

Pejanović je kao prioritet izdvojio donošenje strategije razvoja na nivou Vlade, s tim da se poseban akcenat stavi na koncept reindustrijalizacije bez kojeg privreda Srbije ne može ići napred.  

– U okviru tog koncepta agroindustriju vidim kao noseću granu i veliku šansu. Multifunkcionalna poljoprivreda, koja uključuje i razvijenu organsku proizvodnju i agro-etno turizam, odlike su savremene poljoprivrede, kojoj treba da stremimo. Ali, pre svega, moramo obaviti tranziciju, a najvažnija je tranzicija u našim glavama. Mnoge stvari kojima smo optrećeni treba da izbacimo iz dosadašnjeg sistema i modela – poručio je Pejanović. 

Na potencijale u organskoj proizvodnji ukazala je i profesorka Poljoprivrdnog fakulteta u Novom Sadu dr Anka Popović Vranješ, koja je kao odličan primer istakla model uspešnog porodičnog biznisa na poljoprivrednim gazdinstvima u Vojvodini koja se bave stočarskom proizvodnjom. Naime, uz pomoć Pokrajinske vlade i eksperata u oblasti stočarstva, više desetina gazdinstava u Vojvodini uspostavilo je sistem neophodan za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, navela je ona, dodajući da se takav model pomoći politike, struke i nauke pokazao najefikasnijim i najekonomičnijim.

S. Gluščević

Poljoprivrednikov kalendar za 2016.

rašnji skup organizovan je povodom promocije knjige „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2016”, čiji je izdavač „Dnevnik–Poljoprivrednik“. Direktorka „Poljoprivrednika” dr Gordana Radović osvrnula se na značaj ruralnog turizma i ocenila da je to prilika koju ne smemo ispustiti.