Zanatsko pivo opet osvaja Srbiju
Zanatska piva poslednjih godina postaju sve popularnija, a zapravo su uverljiva replika onog piva koje je postojalo pre nego što ga je industrijalizacija „progutala”, a konzumenti zaboravili.
Prvi veliki povratak tih „kraftera” biva 1968. godine u Americi, dok kod nas pokušavaju da se vrate na kafanske šankove početkom devedesetih. Tek tokom protekle tri-četiri godine kraft pivo postaje neizostavno na kartama pića u mnogim lokalima, a više od 40 proizvođača u Srbiji bavi se upravo tim napitkom, nudeći raličite ukuse kao posledicu igranja i eksperimentisanja.
– Velika upornost ljudi koji su se time bavili na početku i dobra reklama onih koji su krenuli kasnije da prave zanatsko pivo, uticali su na taj ubrzani proces i širenje u Srbiji – objašnjava predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije i jedan od osnivača pivare „Crna kornjača” („The Black Turtle”) Dejan Smiljanić. – „Kabinet” je krenuo s agresivnijom i širom reklamom na publiku koju nismo ranije dohvatali. Celokupnim našim radom ljudi su počeli da se upoznaju s nečim drugačijim u svetu piva.
Uprkos raznim eksperimentisanjima pri pravljenju piva, i dalje je daleko najprodavaniji lager, odnosno svetlo pivo na koje najčešće i nailazimo.
– Mi se borimo raznolikošću. Ljudi vole da probaju nešto drugačije, a mi želimo da pridobijemo kupce, pa moramo da pravimo širu lepezu proizvoda – priča Smiljanić. – Lager pije oko 70 odsto pivopija, a i najteže ga je napraviti jer uvek mora da ima identičan ukus koji konzument svakog puta i očekuje.
Nakon svetlog piva, najtraženija su crna, a onda i ona s voćnim aromama, makar kad je reč o zanatskoj proizvodnji, što se, doduše, menja iz sezone u sezonu. Veliki industrijski proizvođači, objašnjava naš sagovornik, sebi ne mogu da dozvole izmene u procesu jer su velike količine u pitanju, te se pridržavaju standardnih ukusa.
– Najveća razlika između zanatskih i industrijskih piva je upravo u načinu proizvodnje, što znači da kod nas sve mnogo zavisi od ljudskog faktora, načina tretiranja, kao i od same sirovine – dodaje predsednik Udruženja pivara. – Kako god, proizvod je pivo i oba su ispravna i dobra za konzumiranje.
Budući da su zanatska piva neočekivano doživela „bum”, postavlja se pitanje da li su konzumenti istinski ljubitelji i poznavaoci tog alkoholnog pića, ili su u svemu tome jer je reč o nečemu što je moderno, retro...
– Mislim da će proći i taj fazon i da će ostati samo oni koji zaista vole da piju kvalitetno pivo i tada će se jasno znati koji će stilovi opstati – kaže Smiljanić. – Isto je i s cenom, verujem da će u budućnosti ona biti pristupačnija, mada se i sad neko kraft pivo može kupiti po ceni koja je ljudima prihvatljiva. Ipak, na sve to utiče mnogo faktora, od načina proizvodnje, količina, koliko ima konzumenata, koliko je tržište i slično.
Iako proizvođači zanatskog piva ne dobijaju podršku od države, ipak su uključeni u izradu novog zakona o pivu. S druge strane, i učešćem na nedavnom 86. međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, mali pivari imali su priliku da se predstave i nešto drugačijoj publici, do koje inače ne stižu.
– Postoji dobra volja države da se neke stvari regulišu i da se promene, zato smo se mi i udružili da bismo mogli da sarađujemo s njom jer realno ima smisla, ali i treba vremena – kaže predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, koje uključuje 25 proizvođača.
L. Radlovački
