„Dnevnik“ u poseti prvoj privatnoj pivari još u SFRJ: Ritiševsko, a najstarije zanatsko pivo

Pivara „Krugher & Brent“ osnovana je 1991. godine i ušuškana je u domu porodice Laoj. Ušuškana je, jer onaj ko želi da vidi pivaru naići će na kuću sa oslikanom fasadom koja uopšte ne naslućuje da se unutar tog zdanja nalazi pogon za proizvodnju piva.

Ritiševo, selo nastanjeno pretežno Rumunima obiluje lepim kućama. Jedna od njih je i kuća Laoja. Ali, teško da će ikome pasti na pamet, ukoliko prethodno ne zna, da se tu nalazi pivara u kojoj se proizvodi, trenutno, šest vrsta piva i čiji se hmeljni napici mogu gustirati u više gradova, pivnica, kafića, restorana... Naravno i u kući ove porodice, gde se pivo proizvodi poslednjih 28 godina. Prvu zanatsku pivaru u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji osnovali su bračni par Olivera i Livijus Laoj, a sve je počelo od želje da naprave pivo po svom ukusu.

„Hteli smo da proizvedemo dobro pivo, a ujedno i da porodični kapital uložimo u proizvodnju. Pošto je falilo dobrog piva, a tadašnje velike pivare su uglavnom pravile pivo od kukuruza, mi smo hteli da to promenimo i unesemo nešto novo. Pokušali smo i uspeli smo u tome“, navodi Olivera.

Njihov sin Marius, direktor prodaje porodične kompanije „Krugher & Brent“, navodi da je pivo pravljeno po češkoj i bavarskoj recepturi i da je, kada se pojavilo na tržištu, veoma brzo našlo i svoje konzumente, jer je bilo drugačije od svih drugih piva koja su bila na tržištu tadašnje Jugoslavije. Sama činjenica da su prva privatna pivara u tadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji koja nije još zakonski zaokružila regulativu za postojanje privatnih i porodičnih firmi, ali i tržišta na kome posluju, cena piva utvrđivana je uz odobrenje nadležnog ministarstva, kao da se radi o velikoj pivari koja snabdeva tržište cele Jugoslavije, a ne porodičnom pogonu koji može da proizvede najviše 2.000 litara piva dnevno.

„Na žalost, raspad Jugoslavije i ratovi zaustavili su razvoj privare. Ipak odluka je doneta da se ne šire mnogo kapaciteti, već nam je cilj bio da zadržimo standarde kvaliteta“, navodi Marius.

Do 1993. godine pivo je prodavano u buradima, a onda su počeli da proizvode i flaširano pivo. Počelo se od svetlog piva, onda je došlo crno, pa crveno s osam procenata alkohola po čemu su posebno poznati, a proteklih nekoliko godina paleta ukusa proširena je s porterom, pšeničnim pivom i prošlogodišnjim novitetom – pivom „Gold“ koji se prav od tri vrste hmelja i promovisan je na beogradskom Bir festu.

„Pivo može da se proba na prostoru južnog Banata, Novom Sadu, Zrenjaninu i Beogradu. Trenutni kapacitet pivare je 4.000 hiljada litara piva na dan, ali se ne proizvodi toliko. Kvalitet nam je uvek ispred kvantiteta“, ističe Marius.

Ova pivara ima petoro stalno zaposlenih, i na hiljade korisnika. Ipak, kako kažu domaće pivo ne pravi se od omaćeg hmelja.

„Na žalost, hmelj na našim prostorima ne uspeva. Najviše ga je bilo po Bačkoj, ali su ti zasadi uništeni i sada se polako proizvodnja hmelja obnavlja, ali za to treba puno vremena. Mi smo se nekada bavili proizvodnjom ječma, pa smo to prerađivali u sladarama koje takođe ne postoje. Uglavno, za domaće pivo potrebni su nam sastojci iz uvoza“, kaže nam direktor prodaje „Krughera“.

Kvalitet piva, nije jedini razlog zbog čega dola Laoja pohode gosti. Jedan od razloga je i ono sa čim smo počeli tekst – ambijent.

„Ugostili smo mnoge putnike namernike s raznih strana. Zanimljivo im je što se u okviru porodičnog domaćinstva nalazi i pogon za pivo. Većina kuća u Ritiševu su posebno oslikane, pa tako i naša. I trudimo se da očuvamo to nasleđe. Čak su i iz Japana dolazili da pišu o našoj kući i pivari“, zaključuje Marius Laoj.

Aleksandar Savanović