Занатско пиво опет осваја Србију
Занатска пива последњих година постају све популарнија, а заправо су уверљива реплика оног пива које је постојало пре него што га је индустријализација „прогутала”, а конзументи заборавили.
Први велики повратак тих „крафтера” бива 1968. године у Америци, док код нас покушавају да се врате на кафанске шанкове почетком деведесетих. Тек током протекле три-четири године крафт пиво постаје неизоставно на картама пића у многим локалима, а више од 40 произвођача у Србији бави се управо тим напитком, нудећи раличите укусе као последицу играња и експериментисања.
– Велика упорност људи који су се тиме бавили на почетку и добра реклама оних који су кренули касније да праве занатско пиво, утицали су на тај убрзани процес и ширење у Србији – објашњава председник Удружења малих независних пивара Србије и један од оснивача пиваре „Црна корњача” („The Блацк Туртле”) Дејан Смиљанић. – „Кабинет” је кренуо с агресивнијом и широм рекламом на публику коју нисмо раније дохватали. Целокупним нашим радом људи су почели да се упознају с нечим другачијим у свету пива.
Упркос разним експериментисањима при прављењу пива, и даље је далеко најпродаванији лагер, односно светло пиво на које најчешће и наилазимо.
– Ми се боримо разноликошћу. Људи воле да пробају нешто другачије, а ми желимо да придобијемо купце, па морамо да правимо ширу лепезу производа – прича Смиљанић. – Лагер пије око 70 одсто пивопија, а и најтеже га је направити јер увек мора да има идентичан укус који конзумент сваког пута и очекује.
Након светлог пива, најтраженија су црна, а онда и она с воћним аромама, макар кад је реч о занатској производњи, што се, додуше, мења из сезоне у сезону. Велики индустријски произвођачи, објашњава наш саговорник, себи не могу да дозволе измене у процесу јер су велике количине у питању, те се придржавају стандардних укуса.
– Највећа разлика између занатских и индустријских пива је управо у начину производње, што значи да код нас све много зависи од људског фактора, начина третирања, као и од саме сировине – додаје председник Удружења пивара. – Како год, производ је пиво и оба су исправна и добра за конзумирање.
Будући да су занатска пива неочекивано доживела „бум”, поставља се питање да ли су конзументи истински љубитељи и познаваоци тог алкохолног пића, или су у свему томе јер је реч о нечему што је модерно, ретро...
– Мислим да ће проћи и тај фазон и да ће остати само они који заиста воле да пију квалитетно пиво и тада ће се јасно знати који ће стилови опстати – каже Смиљанић. – Исто је и с ценом, верујем да ће у будућности она бити приступачнија, мада се и сад неко крафт пиво може купити по цени која је људима прихватљива. Ипак, на све то утиче много фактора, од начина производње, количина, колико има конзумената, колико је тржиште и слично.
Иако произвођачи занатског пива не добијају подршку од државе, ипак су укључени у израду новог закона о пиву. С друге стране, и учешћем на недавном 86. међународном сајму пољопривреде у Новом Саду, мали пивари имали су прилику да се представе и нешто другачијој публици, до које иначе не стижу.
– Постоји добра воља државе да се неке ствари регулишу и да се промене, зато смо се ми и удружили да бисмо могли да сарађујемо с њом јер реално има смисла, али и треба времена – каже председник Удружења малих независних пивара Србије, које укључује 25 произвођача.
Л. Радловачки
