Vratiti zanatstvo: Menadžera kao pleve, a majstora nigde
NOVI SAD: Zakon o zanatstvu je potrebno doneti što pre ukoliko Srbija želi da ima srednji stalež, kojem zanatlije pripadaju svuda u svetu, ali i da se zanatstvo kao privredna grana ne bi dalje urušavalo, kaže predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada Slavko Novaković.
On dodaje da ne zna pouzdano koliko u Novom Sadu ima registrovanih zanatskih radnji, odnosno zanatlija, jer se u Agenciji za privredne registre u nomenklaturi zanimanja prepoznaju na specifičan način pa se, na primer, kod registracije krojačke radnje šnajderi prepoznaju kao proizvođači ostale odeće.
Možda u Novom Sadu ima i stotinu krojača, ali je među njima najviše pet koji znaju da sašiju odelo. Slično je i s drugim zanatima. Ko još nosi sat kod sajyije na popravku, ili obuću kod obućara, pita Novaković.
Izvesno je da zanatstvo izumire i da iz godine u godinu ima sve manje zanatskih radnji, naglašava on.
Ipak, navodi da po slobodnim procenama u Novom Sadu ima oko 5.000 registoravnih zanatlija, ali naglašava da taj podatak može biti i nepouzdan jer ne postoji baza podataka na osnovu koje se može videti koliko je tokom godine registrovano radnji a koliko je zanatlija ođavilo poslovanje.
Kritičari nedavno usvojenog Zakona o dualnom obrazovanju kažu da je regulativa doneta da bi mala i srednja preduzeća i velike kompanije imale među maloletnim učenicima jeftinu radnu snagu, što je zlonamerna zamena za činjenicu da bez prakse nema dobrog majstora, naglašava Novaković.
Kako kaže, nije dovoljno da đaci po sat tokom nedelje budu na praksi, već, ukoliko se zaista hoće podstaći da se među sadašnjom omladinom iznova stvori dobar majstorski kadar kao što je nekada postojao, treba uvesti takav način školovanja da đaci već od prvog razreda jedan dan idu u školu, drugi na praksu, i tako redom za vreme trogodišnjeg obrazovanja, a potom, po završenoj školi, kroz dvogodišnju praksu, pred posebnom zanatskom komisijom polažu ispit radi sticanje majstorskog zvanja.
S tim sertifikatom svaki zanatlija može potražiti posao bilo gde kod nas, ali i u zemljama EU jer sve zemlje imaju zakon o zanatstvu u kojem su regulisale i školovanje zanatlija pa se oni svuda cene i od zanata lepo žive, samo što zanat treba voleti i godinama učiti majstorske veštine i zato nijedan pravi zanatlija ne može biti konkurencija drugom, poručio je Novaković.
Zato bi, između ostalog, bilo dobro imati zakon o zanatlijama jer bi se regulativom uredio način registracija i na osnovu toga videli podaci o zanatskim radnjama i njihovoj delatnosti. Ta regulativa bi suzbila i sivu zonu u kojoj dosta njih radi, smatrajući se zanatlijama mada su priučeni jer, u nedostatku posla snalaze se i na brzinu nešto nauče da bi nakratko obezbedili egzistenciju, ističe Novaković.
Danas je, primećuje on, među omladinom najpopularnije biti menadžer, a malo njih zna šta je zanatstvo i na prste jedne ruke da nabroji zanate.
Nekada je u zanatskim radnjama bilo po dva tri-šegrta, što nije slučaj od kada je, pre bezmalo tri decenija, ukinuta Škola učenika u privredi. Bez pekara, frizera, mehaničara, električara se ne može niti hoće, ali treba naći pravog. Borba za uređenje statusa zanatstva dugo traje pa je vreme da se ono vrati na mesto gde pripada, u vrh uslužnih delatnosti, a za to je potreban zakon o zanatstvu, naglašava Slavko Novaković.
On podseća na to da je u proteklom periodu bilo pokušaja da se zakon donese, ali se oba puta nije otišlo dalje od javne rasprave.
Z. Delić
