Sudbina Kineske četvrti - i zanatlije žele svoj kutak
Rasprava i priča o sudbini i razvoju prostora nekadašnje fabrike „Petar Drapšin”, danas poznatijeg kao Kineska četvrt na Bulevaru despota Stefana se nastavlja.
Svedoci smo, naime, da u prostoru nekadašnje fabrike i dalje postoji izvestan broj zanatskih radionica i, kako neki od radnika tvrde, oko 200 ljudi koji rade u njima.
Međutim, pojavom klubova poslednjih godina, zaključno sa Studentskim kulturnim centrom „Fabrika” i prostorijama Omladinskog kluba OPENS 2019, u kojima se realizuju mnogi kulturni događaji, počela je da se razvija i ideja o Kineskoj četvrti kao prostoru ispunjenom organizacijama koje okupljaju ljude iz kulture i umetnosti, kreativnih industrija i omladinskog nevladinog sektora.
Mišljenja su podeljena, međutim, odgovor na pitanje šta učiniti s tim prostorom veoma je kompleksan. Radnici u zanatskim radionicama ravnopravno zaslužuju pažnju i neophodno je povesti računa o tome da ne ostanu na ulici jer, ipak su u pitanju delatnici koji na toj lokaciji rade deceniju i više i, kako tvrde, u svom malom okruženju savršeno funkcionišu. U tom pogledu, na inicijativu Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” prošle nedelje već je održana prva javna rasprava „Divan”, na kojoj su pomenuti korisnici prostora izrazili zabrinutost da se njihova delatnost neće uklopiti u novu viziju, da neće imati dovoljno vremena da nađu novu soluciju, kao i da nakon renoviranja cena zakupa neće ostati ista.
– Firma „Tri princeze” ovde je već 15 godina i bavi se proizvodnjom čamaca – priča radnik Milan Marinković. – Niko nam još ništa nije rekao o tome šta će se desiti u slučaju da moramo da napustimo ovaj prostor, niti mi imamo neko rešenje. Mi ne znamo šta će sutra biti, jednako se može dogoditi da nam otkažu ugovor i da nas isteraju.
Drugi „Divan” o razvoju Kineske četvrti biće održava se u utorak, 29. avgusta u SKC „Fabrika”. U prethodnom „Divanu” zaključeno je da za sudbinu Kineske četvrti trenutno najviše nedostaju predlozi idejnog rešenja relevantnih strukovnih udruženja, dok istovremeno građani samostalno pokazuju inicijativu i zainteresovanost za revitalizaciju i predloženo rešenje kreativnog distrikta.
Naš sagovornik potvrđuje i podatak da su se prilikom rasprave zapitali šta su to kreativni zanati koje imaju nameru da uvedu u te prostorije.
– Gde će naći toliki broj umetnika koji bi ovde plaćali kirije i od čega će to plaćati? – dodaje Marinković. – Pre za te pare mogu da iznajme stan. Ovde nema kanalizacije i vode, struja je takva kakva jeste zato što smo je mi sprovodili. Iako su krov obnavljali, prokišnjava...
Nešto je drugačija priča u stolarskoj radionici „Dizar nameštaj”, koja je ovde od 2001. godine.
– O svemu smo obavešteni, a direktor „Fondacije Novi Sad 2021” Nemanja Milenković zalaže se za to da se sve uklopi i da nas ne izbace na ulicu – objašnjava vlasnik radionice Dušan Dragojević. – Omogućen nam je čak i kontakt ako imamo neka pitanja. S druge strane, kada bi prostor popunili umetnici, kako je planirano, bilo bi dobro da i mi ostanemo jer uvek će nekome od njih zatrebati naše usluge. To se dešava i sad, dolaze nam studenti iz obližnjih domova kad nešto treba da se popravi. Generalno, postoji volja da se nađe rešenje, čak i kad bismo morali da se preselimo. Spominjana je mogućnost zanatskog prostora u Petrovaradinu.
Osim toga, kako je kazao, bilo je reči i o lokalu na kraju Kineske četvrti jer bi prostor u kojem su sada bio sam centar planiranih kulturnih dešavanja. Svakako, on smatra da nosioci ideje o revitalizaciji tog prostora čine sve da se svima izađe u susret.
Podsećamo na to da je usvajanjem Plana detaljne regulacije takozvana Kineska četvrt sačuvana od daljeg propadanja, uvažavajući njen postojeći identitet, kako u arhitektonskom smislu, tako i u suštinskom, što je nedavno potvrdio i sam gradonačelnik Miloš Vučević.
B. Pavković