Železnička pruga između Beograda u Budimpešte do 2023.
NOVI SAD: Povoljni su izgledi da železnička pruga između Beograda i Budimpešte bude završena i na mađarskoj deonici do 2023. godine kao što je to planirano na srpskoj deonici.
O tome govore najnovije vesti iz Mađarske – da je na pomolu da mađarska vlada pojednostavi pojedine procedure za izdavanje dozvola i da se do kraja aprila donese odluka u vezi s kinesko-mađarskim konzorcijumom, pobednikom na tenderu. Saopštenje Ministarstva finansija preneo je mađarski portal „Hvg”.
Podsetimo, ranije je bilo saopšteno da će radovi na železničkoj pruzi Beograd–Budimpešta na mađarskoj deonici, u dužini od 152 kilometara od Kelebije na srpskoj granici do Budimpešte, kasniti jer je mađarska vlada sredinom decembra prošle godine odlučila da raspiše novi tender zbog poskupljenja troškova projekta od oko deset odsto. Projektovani troškovi modernizacije deonice na pomenutom delu u maju prošle godine su iznosili 578 milijardi forinti, odnosno 1,79 milijardu evra, ali najbolja ponuda, koja je pristigla u međuvremenu, iznosila je 693 milijardi forinti i mađarska vlada je odlučila da ponovi javnu nabavku. Zbog toga radovi na mađarskoj strani ne bi počeli ove godine, nego tek naredne.
Kasniće izgradnja pruge Beograd–Budimpešta, ali ne u Srbiji, tamo se već uveliko radi, ruski izvođači, po dosadašnjem iskustvu, rade mnogo bržim tempom nego što smo navikli u ovim krajevima i sve što započne, i završava na vreme, pisali su mađarski mediji na vest o kašnjenju radova na modernizaciji pruge.
Međutim, najnovija vest je da su dobri izgledi da rekonstrukcija pruge i u Mađarskoj ipak počne još ove godine, i to posle ovog meseca, nakon što bude sređena komplikacija nastala oko kinesko-mađarskog konzorcijuma. U saopštenju mađarskog ministarstva finansija, izdatom nakon pregovora ministra Mihalja Viraga u kineskok Eksim banci u Pekingu, navodi se da je cilj da se pruga završi do 2023. i da će vlada u tom interesu pojednostaviti pojedine procedure da bi nadležni organi mogli ubrzanim postupkom da izdaju neophodne dozvole za početak građevinskih radova.
Na srpskoj deonici, od Beograda do granice s Mađarskom, radovi na modernizaciji železničke pruge su već u toku. Tim povodom je generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije” Miroljub Jevtić ranije izjavio za RTS da će radovi na deonici od Stare Pazove do Novog Sada biti završeni do 2021. godine, posle čega će biti sprovedena elektrifikacija pruge i nabavljena nova vozila, što predviđa ugovor potpisan s „Ruskim državnim železnicama” prilikom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.
Lazar Janoš je uoči zajedničke sednice dveju vlada u Subotici izjavio segedinskom portalu „Delmađar” da srpska vlada ima izrazito pozitivan stav prema zajedničkim ulaganjima, kao i pozitivan odnos prema ideji da Subotica postane regionalni centar.
Smatram da je tome značajno doprineo i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, koji je posredovao između dve vlade. Njegova ideja je bila da se modernizuje pruga između Subotice i Segedina, naveo je Lazar za portal „Delmađar”.
Tako da ćemo 2023. godine moći da putujemo od Beograda do Budimpešte 200 kilometara na sat i u novim vozovima, rekao je Jevtić.
Cilj modernizacije pruge je i da se olakša transport u Evropu kineske robe koja dolazi iz grčke luke Pirej, a bila bi dovezena železnicom preko Srbije i Mađarske. To je značajno i za jednu i drugu državu i zbog finansija i otvranja novih radnih mesta.
Obnova železničke pruge između dve prestonice nije jedina zajednička investicija dveju vlada u sferi železničkog saobraćaja. U planu je i modernizacija pruge između Subotice i Segedina, koja će kasnije biti produžena do Baje. Posle nedavne zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske u Subotici, poverenik mađarske vlade za projekte Janoš Lazar je izjavio u intervjuu za subotičku Televiziju „Panon” da će radovi na obnovi železničke pruge Subotica–Segedin, za koje je Vlada Srbije već izdvojila novac, biti završeni do 2022. godine. Po njegovim rečima, nakon toga putovanje vozom od Subotice do Segedina trajaće tridesetak minuta, zajedno s prelaskom granice. Jer, kako je Lazar objasnio, voz će se kretati 120 kilometra na sat, a sistem ulaska putnika u voz je planiran tako da se putne isprave pregledaju pre ulaska u voz na terminalu, kao što se to radi na aerodromima, tako da se voz neće zaustavljati na granici radi pasoške kontrole. On je naveo i to da će kontrola putnih isprava srpskih i mađarskih državljana bito obavljana na posebnim terminalima.
E. Marjanov