U Nemačkoj nepoželjni dizelaši će preplaviti Srbiju i Balkan

Da li se na takav korak odlučuju zbog debljine novčanika, odnosno platežne moći, želje da voze automobile određene marke ili nekih drugih razloga, znaju oni koji u pazar idu, ali je izvesno da interes ne jenjava. To potvrđuje i broj polovnjaka uvezenih za prvih deset meseci prošle godine: gotovo 98.000, odnosno oko 16.000 više nego 2018. godine.

Kada je reč o tome koja su vozila bila najtraženija – slobodno bi se moglo reći da je reč o starijim automobilima, pošto su se najbolje prodavali polovnjaci koji su koštali od 1.000 do 2.000 evra i to, mahom, dizelaši koji pod haubom imaju motore standarda euro3 i euro4. Dakle, reč je o vozilima starijim od 15 godina, a o tome koliko se njihovim saobraćanjem ugrožava kvalitet životne sredine poslednjih dana bilo je mnogo reči. Ipak, na našim drumovima će ih i ubuduće biti, a iako se govorilo da će uvoz automobila s motorima standarda euro3 biti dozvoljen do kraja 2021. godine, sada je najavljeno da bi od juna ove godine mogao biti zabranjen. 

Dok se na našim drumovima, ali i onima u okruženju, voze vozila s euro 3 i euro 4 motorima, iz pojedinih evropskih država proteruju se i mnogo mlađa i kvalitnija. Recimo, u Nemačkoj cena dizel-vozila značajno pada, a u mnogim gradovima automobili koji kao pogonsko gorivo koriste dizel ili ne mogu da uđu u centar ili je im je kretanje ograničano. Zbog toga je na tom tržištu sve teže prodati vozila s evro5 motorom, a gotovo da je stala i prodaja i polovnjaka s evro6 motorima. Procenjuje se da je oko milion dizelaša, uglavnom vozili standarda evro5 i evro6, u Nemačkoj parkirano na auto-placevima i čekaju kupce, a odavno je poznato da najviše polovnih automobila završi u Srbiji, Hrvatskoj,  Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji...

S obzirom na to da na srpsko tržište iz Nemačke stiže oko 60 odsto ukupno uvezenih polovnjaka, moguće je da bi u Srbiju uskoro počeli da stižu mnogo mlađi dizelaši. To bi, budući da je ovde sada takvih polovnjaka malo i da nisu najtraženiji, moglo imati pozitivan uticaj na smanjenje starosti voznog parka u Srbiji i, što je i te kako važno, bolju sliku životne sredine.

Za sada, po rečima menayera prodaje u Auto-centru „Karuzo” u Novom Sadu Dragana Topalova, nema nikakvih promena na tržištu ni kad je reč o rastu interesovanja pa ni ceni mlađih polovnjaka, a to se ni ne očekuje.

Polovan „pasat” s motorom evro6 standarda je u Nemačkoj donedavno koštao oko 29.000 evra, sada je oko 21.000, ali kupaca nema, a prodavcu je svako dodatno sniženje veliki gubitak. Po toj ceni, gotovo je izvesno, u Srbiji bi taj automobil na novog gazdu čekao daleko duže nego u Nemačkoj, ali se, recimo, može kupiti „pasat” iz 2015. godine za 11.990 evra, a isto toliko novca potrebno je i za „golf” iz 2016. Za one koji imaju manje novca, u ponudi su mnogo starija vozila pa je tako BMV iz 2001. godine 1.250 evra, „opel” iz 2004. – 1.800, „dačija” iz 2003. – svega 450...

– Mi prodajemo automobile stare najviše pet godina, koji imaju motore evro5 i evro6 standarda, a one s nižim standardom i nemamo u ponudi – kaže Topalov. – Mesečno se u proseku proda/kupi desetak vozila, mahom dizelaša – „renoa”, „opela”, „sitroena”, „pežoa”, a cena zavisi od nekoliko faktora – a pre svega nivoa opreme, pređene kilometraže, godišta. Vozila niže klase, od 1.400 do 1.600 kubika, koštaju oko 6.000 evra u proseku,  automobili srednje klase, od 1.600 do oko 2.000 kubika, oko 8.000, a vozila visoke klase u proseku se prodaju za oko 10.000 evra. Naravno, najviše se kupuju automobili niže i srednje klase.

Da većih promena nema, bar ne kad je reč o interesovanju kupaca, kažu i na drugim auto-placevima. Ukazuju i to da se najviše kupuju polovnjaci čija se cena kreće od oko 2.000 evra do oko 5.000, te da se i dalje kupuju vozila s euro3 i euro4 motorima, ali i da je vidljivo da je više zainteresovanih za kupovinu novijih polovnjaka, s motorima višeg standarda.

D. Mlađenović