У Немачкој непожељни дизелаши ће преплавити Србију и Балкан

Да ли се на такав корак одлучују због дебљине новчаника, односно платежне моћи, жеље да возе аутомобиле одређене марке или неких других разлога, знају они који у пазар иду, али је извесно да интерес не јењава. То потврђује и број половњака увезених за првих десет месеци прошле године: готово 98.000, односно око 16.000 више него 2018. године.

Када је реч о томе која су возила била најтраженија – слободно би се могло рећи да је реч о старијим аутомобилима, пошто су се најбоље продавали половњаци који су коштали од 1.000 до 2.000 евра и то, махом, дизелаши који под хаубом имају моторе стандарда еуро3 и еуро4. Дакле, реч је о возилима старијим од 15 година, а о томе колико се њиховим саобраћањем угрожава квалитет животне средине последњих дана било је много речи. Ипак, на нашим друмовима ће их и убудуће бити, а иако се говорило да ће увоз аутомобила с моторима стандарда еуро3 бити дозвољен до краја 2021. године, сада је најављено да би од јуна ове године могао бити забрањен. 

Док се на нашим друмовима, али и онима у окружењу, возе возила с еуро 3 и еуро 4 моторима, из појединих европских држава протерују се и много млађа и квалитнија. Рецимо, у Немачкој цена дизел-возила значајно пада, а у многим градовима аутомобили који као погонско гориво користе дизел или не могу да уђу у центар или је им је кретање ограничано. Због тога је на том тржишту све теже продати возила с евро5 мотором, а готово да је стала и продаја и половњака с евро6 моторима. Процењује се да је око милион дизелаша, углавном возили стандарда евро5 и евро6, у Немачкој паркирано на ауто-плацевима и чекају купце, а одавно је познато да највише половних аутомобила заврши у Србији, Хрватској,  Бугарској, Румунији, Северној Македонији...

С обзиром на то да на српско тржиште из Немачке стиже око 60 одсто укупно увезених половњака, могуће је да би у Србију ускоро почели да стижу много млађи дизелаши. То би, будући да је овде сада таквих половњака мало и да нису најтраженији, могло имати позитиван утицај на смањење старости возног парка у Србији и, што је и те како важно, бољу слику животне средине.

За сада, по речима mеnayеra продаје у Ауто-центру „Карузо” у Новом Саду Драгана Топалова, нема никаквих промена на тржишту ни кад је реч о расту интересовања па ни цени млађих половњака, а то се ни не очекује.

Полован „пасат” с мотором евро6 стандарда је у Немачкој донедавно коштао око 29.000 евра, сада је око 21.000, али купаца нема, а продавцу је свако додатно снижење велики губитак. По тој цени, готово је извесно, у Србији би тај аутомобил на новог газду чекао далеко дуже него у Немачкој, али се, рецимо, може купити „пасат” из 2015. године за 11.990 евра, а исто толико новца потребно је и за „голф” из 2016. За оне који имају мање новца, у понуди су много старија возила па је тако БМВ из 2001. године 1.250 евра, „опел” из 2004. – 1.800, „дачија” из 2003. – свега 450...

– Ми продајемо аутомобиле старе највише пет година, који имају моторе евро5 и евро6 стандарда, а оне с нижим стандардом и немамо у понуди – каже Топалов. – Месечно се у просеку прода/купи десетак возила, махом дизелаша – „реноа”, „опела”, „ситроена”, „пежоа”, а цена зависи од неколико фактора – а пре свега нивоа опреме, пређене километраже, годишта. Возила ниже класе, од 1.400 до 1.600 кубика, коштају око 6.000 евра у просеку,  аутомобили средње класе, од 1.600 до око 2.000 кубика, око 8.000, а возила високе класе у просеку се продају за око 10.000 евра. Наравно, највише се купују аутомобили ниже и средње класе.

Да већих промена нема, бар не кад је реч о интересовању купаца, кажу и на другим ауто-плацевима. Указују и то да се највише купују половњаци чија се цена креће од око 2.000 евра до око 5.000, те да се и даље купују возила с еуро3 и еуро4 моторима, али и да је видљиво да је више заинтересованих за куповину новијих половњака, с моторима вишег стандарда.

Д. Млађеновић