U gastarbajtere odlaze i frizeri radi bolje zarade

Put razvijenih zemalja Evrope, ali i drugih kontineta, otišlo je dosta građana Srbije različitog stepena obrazovanja i različitih struka, koji su dobili posao u skladu sa svojim kvalifikacijama i potrebama tržišta.

Poslednjih nekoliko godina najtraženiji kadrovi u Srbiji su oni koji u rukama imaju neko od zanatskih zanimanja, a oni su deficitarni i u zemljama u kojima su zarade bolje pa je, u nadmetanju za iskusnim i kvalitetnim radnicima, potpuno jasno na čiju će stranu tas prebaciti.

Već sad je nedostatak nekih struka ogroman – teško je naći dobrog majstora, nedostaju i vozači kamiona i autobusa, kuvari, pekari, a nije naivno ni to koliko vešt frizer će nas šišati, farbati, brijati... Da je tako, potvrđuju i oglasi objavljeni prošle godine na sajtu poslovi.infostud.com, u kojima su zanatska zanimanja bila i te kako tražena. Na 144 oglasa za radno mesto frizera, po rečima Miloša Turinskog iz „Infostuda”, prosečno je konkurisao samo jedan kandidat, dok su poslodavci tražili gotovo 1.500 vozača svih kategorija, a prosečno se po oglasu javio 51 kandidat.

Po rečima sagovornica „Dnevnika”, koja je u frizerskom poslu više od deset godina i koja će uskoro taj posao raditi van naše zemlje, osim boljih uslova rada i zarade, situacija u struci jedan je od razloga što će otići.

– Retko kad se plate koje nude poslodavci podudaraju sa statistikom o tome – kaže naša sagovornica, koja je prešla put od frizera-početnika do samostalnog poslodavca. – Od kada radim, bila sam prijavljena, ali to ne znači da sam i dobijala platu – jer nisam, već sam radila na procenat, a gotovo ništa se nije promenilo ni danas. Zarade se kreću od oko 20.000 dinara, pa naviše, i to samo ako je radnik stvarno dobar i pre svega potreban. Na tržištu se stiče utisak da je konkurencija velika, ali u suštini nije tako jer su nivo i kvalitet znanja i veština onih koji rade drastično opali u poslednjih nekoliko godina, kurseva ima na svakom koraku i to negativno utiče i na kvalitet rada. Nije stvar samo završiti neku školu, to treba i voleti i umeti raditi, ali kod nas to, nažalost, više ne vredi. Uz opadanje kvaliteta usluge, i zahtevi onih kojima se usluga pruža se smanjuju i to je još gore, a situaciju dodatno pogoršava i to što se to ne odnosi samo na moje zanimanje već na gotovo sve oblasti rada.

Da vozači kamiona i autobusa nedostaju prevoznici u Srbiji ukazuju gotovo svaki dan, a sve češće iza volana sedaju penzioneri. I ta struka deficitarna je u inostranstvu, a oni koji su u tom poslu ističu da se strani poslodavci ne libe da im priđu na parkinzima u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji... i vrbuju ih da pređu da rade za njih.

Godišnje ode i do 50.000 ljudi

Odlazak radnika iz jedne zemlje u neku drugu – ekonomska migracija – poznat je vekovima. Odlazak iz zemlje motivisan je različitim razlozima – radoznalošću, usavršavanjem u struci, napredovanjem u poslu, boljim životom... Nekad su ekonomske migracije snažne, nekad se broj odlazaka značajno smanjuje, a s tom pojavom su se susretale gotovo sve zemlje sveta. Neke manje, neke više – ali, pošto statistika govori da iz Srbije godišnje ode i do 50.000 ljudi, pre svega mladih, što je i procena Oragnizacije za ekonomsku saradnju i razoj i Ujedinjenih nacija, može se reći da iz naše zemlje odlazi previše građana. 

– Nekoliko mojih kolega već je počelo da radi u nekoj od tih zemalja, nekoliko njih razmišlja o tome, a i ja sam sam blizu odluke da to uradim – kaže vozač kamiona koji već više do decenije platu zarađuje držeći volan. – Ne treba se čuditi što se to dešava jer strani poslodavci nude mnogo bolje zarade i uslove rada nego oni u Srbiji, a pošto su nama radno mesto drumovi i kabina kamiona, odnosno danima smo na putu, a malo vremena kod kuće, dileme o tome kog poslodavca izabrati, zapravo, i nema. Bolja zarada i uslovi rada i te kakva su motivacija da se ode na rad u inostranstvo. Ipak, nisam još doneo odluku, i moram da kažem da nije nimalo lako u mojim godinama preseći i otići na rad u inostranstvo, iako Austrija i nije daleko. Deca su u osnovnoj školi, supruga radi, pa ću, ako donesem odluku da odem, verovatno prvo ići sam, a onda gledati da stvorim situaciju da njihov odlazak iz Srbije i dolazak u Austriju bude lakši.    

D. Mlađenović