Kod nas gastarbajteri Kinezi, Rusi, Turci, Italijani...

Naime, oni ocenjuju da će se naša država naći u situaciji da najobičnije poslove, kao što su vozački, pakerski, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, zavarivački, zidarski, električarski, pekarski i drugi neće imati ko da radi.

Ni druge evropske države nisu imune na taj problem, zbog kojeg imaju stalno otvorene pozive za sezonske i druge poslove. Procenjuje se da trenutno evropske države, uključujući i balkanske, imaju potrebe za oko milion radnika, što je uslovilo da deo naše aktivne radne snage zaposlenje potraži u inostranstvu, pre svega zbog znatno veće plate.

Teško da bi do pre nekoliko godina iko mogao poverovati u to da će zemlje Balkana biti atraktivne za radnu snagu iz Filipina, Indije, Bangladeša, Pakistana, Egipta, Sirije, Libana, Jordana, Ukrajine... No, zemlje Balkana popunjavaju „rupe” u radnoj snazi u poljoprivredi, građevinarstvu, brodogradnji, turizmu i ugostiteljstvu upravo strancima. Za sada prednost u uvozu radne snage imaju Slovenija i Hrvatska, a sudeći po broju objavljenih oglasa i na srpskim sajtovima za zapošljavanje, uskoro će se i Srbija naći na tom spisku.

U Srbiji već sada, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolazma za rad, radi oko 9.000 stranih radnika. Naime, po podacima koje je „Dnevnik” dobio od Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom prošle godine strancima je izdato 8.990 dozvola za rad, što je za više od 1.000 nego godinu ranije. U 2017. godini, pokazuju podaci NSZ-a, izdate su 7.642 radne dozvole. U prva dva i po meseca, zaključno s petkom, izdato je 2.088 radnih dozvola.

Od ukupnog broja dozvola za rad izdatih strancima u Srbiji, filijale NSZ-a u Vojvodini izdale su 933. U NSZ-u za naš list ističu da je strancima sa stalnim nastanjenjem u Srbiji lane izdato 465 ličnih dozvola za rad, dok su ostale dozvole izdate s privremenim rokom. Najčešće se privremeni boravak odobrava na period od godine, ali to pitanje nije u nadležnosti NSZ-a već Ministarstva unutrašnjih poslova.

Od stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju stranaca, 4. decembra 2014. godine, do 31. decembra prošle, ukupno je izdato 30.387 dozvola za rad. Od tog broja u Vojvodini je izdato ukupno 4.678.

Ta služba, kako nam je rečeno, nema podatke o izdavanju radnih dozvola po zanimanjima, odnosno radnim mestima na kojima su se stranci u Srbiji zapošljavali. No, NSZ poseduje podatke o tome iz kojih država najviše stranaca dolazi da radi u Srbiji: prošle godine dolazili su iz Kine, Rusije, Makedonije, Turske, Italije i Grčke. Bilo je i stranih radnika iz BiH, Crne Gore, Slovenije...

To su zvanični podaci o radnim dozvolama izdatim strancima za rad u Srbiji, ali je poznato da se na našim gradilištima mogu naći radnici iz Albanije, Azerbejyana, Rumunije i nekih drugih država, što očigledno ukazuje na to da oni rade bez dozvole i da njihovi poslodavci nisu podneli zahtev za izdavanje dozvole za rad. U NSZ-u su nam istakli da, u zavisnosti od vrste dozvole, zahtev za njeno izdavanje podnosi poslodavac ili stranac, dok zahtev za privremeni boravak podnosi stranac lično.

LJ. Malešević