Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Srbija uredila finansije, ali posle puno trošila

06.03.2022. 19:34 19:47
Piše:
Foto: Tanjug/Rade Prelić/Pavle Petrović

KOPAONIK: Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da je Srbija spremno i sa uređenim javnim finansijama i niskim javnim dugom dočekala krizu izazvanu pandemijom, ali da je država posle puno trošila na antikrizne mere, čak 55 odsto više nego zemlje centralne i istočne Evrope.

Petrović je na panelu "Makroekonomski trendovi u Srbiji: Stvaranje održive budućnosti", rekao da će fiskalni rizici, nakon pandemije korona virusa, biti nastavljeni sa novom energetskom krizom i ratom u Ukrajini.



"Srbija je uspela da uredi javne finansije pre pandemije i dočekala je krizu spremno i mogla na nju da odgovori adekvatno, ali taj odgovor je bio preteran po pitanju trošenja sredstava, što nas dovodi u nešto nepovoljniju poziciju pred novu krizu", naveo je Petrović.



Kaže da je Srbija čak 55 odsto više potrošila na paket antikriznih mera nego što je prosek u zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE).



Kako je rekao, Srbija je, na primer, na zdravstvo potrošila 2,7 odsto BDP-a u 2020. i 2021, dok su zemlje CIE potrošile 1,5 odsto.



Za pomoć privredi je potrošeno 4,8 odsto, a u zemljama CIE 4,2 odsto, naveo je Petrović.



Dodaje da je država Srbija na pomoć građanima potrošila 2,9 odsto BDP-a, a zemlje CIE 0,8 odsto.



Petrović smatra da je pekat mera u Srbiji bio preteran i da je javni dug u 2020. i 2021. povećan za šest milijardi evra, od čega je pet milijardi bilo vezano za antikrizne mere.



"Naša procena je da je zbog netargetiranosti ovih mera dato više dve, do dve i po milijarde evra nego što je bilo potrebno. Javni dug je porastao sa 53 odsto BDP-a pre krize, na 57 odsto", kaže Petrović.



Navodi da će ukrajinska kriza verovatno vršiti pritisak na kurs dinara i doprineti povećanju kamatnih stopa i da bi sadašnji javni dug od 57 odsto BDP-a koji je prihvatljiv ubrzo mogao da se poveća i postane neprihvatljiv i opasan.



Petrović kaže da je sledeći rizik inflacija i da je ona iznosila 8,2 odsto u januaru, kao i da će na godišnjem nivou to biti oko 10 odsto, a za siromašne građane koji najviše izdvajaju za hranu i energente i više od 10 procenata.



Poručio je da je potrebno konačno uvesti socijalne karte i izvršiti strukturne reforme EPS-a i Srbijagasa.

Novu vladu čeka rebalans budžeta



Petrović je izjavio da će nova vlada morati da uradi rebalans budžeta zbog izborne godine, ali i sve veće inflacije zbog nove krize u svetu.



„Rast cena energenata u svetu će dodatno stimulisati inflaciju koju bi trebalo obuzdati, zbog čega rebalans budžeta treba da bude restriktivan kada je reč o potrošnji”, rekao je on.



"Zbog inflacije moraju da se menjaju parametri u vezi sa prihodima i rashodima, tako da je potreban novi pogled za celu godinu", rekao je Petrović.



Kaže da je nemoguće sada procenjivati efektne ukrajinske krize na svetsku i srpsku privredu, ali da će svakako inflacija rasti i da će biti problema sa snabdevanjem energijom.



"Inflacija se već zahuktala u Evropi i u Srbiji je počela da uzima maha", naveo je on.



Kaže da je rast cena sa hrane i energenata počeo da se širi i na ostale cene i da će Srbija morati time da se pozabavi, pošto je ranije očekivano da će se inflacija zaustaviti tokom godine, ali da se novom krizom to neće desiti.



On je naveo da je potrebno obuzdati tekuću potrošnju i da zato treba obustaviti davanja za pomoć mladima i slične mere.



Kaže da bi trebalo nastaviti sa javnim investicijama koje omogućavaju privredni rast i da su posebno važne one u energetskom sektoru.



Na pitanje da li će Srbija morati da menja projekciju privrednog rasta za ovu godinu koja iznosi 4,5 odsto, Petrović kaže da će ceo svet raditi korekcije zbog nove krize i da će to automatski morati da se prelije i u Srbiju.



"Druga linija će biti obuzdavanje inflacije i to će uticati na kočenje privrednog rasta. Zato je važno da u novom rebalansu budžeta oštar fokus bude na tome da se sva slobodna sredstva usmeravaju na produktivne investicije, a ne na vojsku i policiju i staidon, već na puteve, infrastrukturu, zdravstvo i školstvo jer to pokreće privredni rast, dok će drugo morati da se koči", naveo je Petrović.

Piše:
Pošaljite komentar