Србија уредила финансије, али после пуно трошила

Петровић је на панелу "Макроекономски трендови у Србији: Стварање одрживе будућности", рекао да ће фискални ризици, након пандемије корона вируса, бити настављени са новом енергетском кризом и ратом у Украјини.



"Србија је успела да уреди јавне финансије пре пандемије и дочекала је кризу спремно и могла на њу да одговори адекватно, али тај одговор је био претеран по питању трошења средстава, што нас доводи у нешто неповољнију позицију пред нову кризу", навео је Петровић.



Каже да је Србија чак 55 одсто више потрошила на пакет антикризних мера него што је просек у земљама у централној и источној Европи (ЦИЕ).



Како је рекао, Србија је, на пример, на здравство потрошила 2,7 одсто БДП-а у 2020. и 2021, док су земље ЦИЕ потрошиле 1,5 одсто.



За помоћ привреди је потрошено 4,8 одсто, а у земљама ЦИЕ 4,2 одсто, навео је Петровић.



Додаје да је држава Србија на помоћ грађанима потрошила 2,9 одсто БДП-а, а земље ЦИЕ 0,8 одсто.



Петровић сматра да је пекат мера у Србији био претеран и да је јавни дуг у 2020. и 2021. повећан за шест милијарди евра, од чега је пет милијарди било везано за антикризне мере.



"Наша процена је да је због нетаргетираности ових мера дато више две, до две и по милијарде евра него што је било потребно. Јавни дуг је порастао са 53 одсто БДП-а пре кризе, на 57 одсто", каже Петровић.



Наводи да ће украјинска криза вероватно вршити притисак на курс динара и допринети повећању каматних стопа и да би садашњи јавни дуг од 57 одсто БДП-а који је прихватљив убрзо могао да се повећа и постане неприхватљив и опасан.



Петровић каже да је следећи ризик инфлација и да је она износила 8,2 одсто у јануару, као и да ће на годишњем нивоу то бити око 10 одсто, а за сиромашне грађане који највише издвајају за храну и енергенте и више од 10 процената.



Поручио је да је потребно коначно увести социјалне карте и извршити структурне реформе ЕПС-а и Србијагаса.

Нову владу чека ребаланс буџета



Петровић је изјавио да ће нова влада морати да уради ребаланс буџета због изборне године, али и све веће инфлације због нове кризе у свету.



„Раст цена енергената у свету ће додатно стимулисати инфлацију коју би требало обуздати, због чега ребаланс буџета треба да буде рестриктиван када је реч о потрошњи”, рекао је он.



"Због инфлације морају да се мењају параметри у вези са приходима и расходима, тако да је потребан нови поглед за целу годину", рекао је Петровић.



Каже да је немогуће сада процењивати ефектне украјинске кризе на светску и српску привреду, али да ће свакако инфлација расти и да ће бити проблема са снабдевањем енергијом.



"Инфлација се већ захуктала у Европи и у Србији је почела да узима маха", навео је он.



Каже да је раст цена са хране и енергената почео да се шири и на остале цене и да ће Србија морати тиме да се позабави, пошто је раније очекивано да ће се инфлација зауставити током године, али да се новом кризом то неће десити.



Он је навео да је потребно обуздати текућу потрошњу и да зато треба обуставити давања за помоћ младима и сличне мере.



Каже да би требало наставити са јавним инвестицијама које омогућавају привредни раст и да су посебно важне оне у енергетском сектору.



На питање да ли ће Србија морати да мења пројекцију привредног раста за ову годину која износи 4,5 одсто, Петровић каже да ће цео свет радити корекције због нове кризе и да ће то аутоматски морати да се прелије и у Србију.



"Друга линија ће бити обуздавање инфлације и то ће утицати на кочење привредног раста. Зато је важно да у новом ребалансу буџета оштар фокус буде на томе да се сва слободна средства усмеравају на продуктивне инвестиције, а не на војску и полицију и стаидон, већ на путеве, инфраструктуру, здравство и школство јер то покреће привредни раст, док ће друго морати да се кочи", навео је Петровић.