Rudno bogatstvo Srbije šansa za razvoj: Otkopati zakopano blago vredno 200 milijardi dolara

Da doprinosi ekonomskom razvoju i rastu, a da to bude odgovorno prema životnoj sredini i na kraju, da vidimo efekte toga i u budžetu Srbije, rekla je ministarka, navedeno je u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

„Rudarstvo je sektor koji je potpuno nezasluženo dugo bio u zapećku. Želimo da ispravimo tu nepravdu, jer u rudarstvu ima mnogo više potencijala nego što je danas iskorišćeno. Ministarstvo je pripremilo Nacrt izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim želimo da stvorimo uslove da Srbija dobije moderan i mnogo uspešniji rudarski sektor”, navodi ministarka.

Nemački informativni portal „Dojče virtšafts nahrihten“ posvetio je priličan prostor litijumskom bogatstvu Srbije, bolje reći elementu koji se ugrađuje u strujne baterije dugog veka. Pozivajući se na američki servis u oblasti tržišta i finansija „Blumberg“, nemački portal navodi da Srbija raspolaže najvećim zalihama litijuma u Evropi. Navodno, postoje rezerve 118 miliona tona rude, koja sadrži 1,8 procenata litijum-oksida.

Cilj je da u Srbiju privučemo nove investicije i da za oko tri godine učešće rudarstva u BDP-u umesto 1,9 odsto bude oko 4 odsto.

Želimo da razvoj rudarstva bude održiv i da se sve što se radi u ovoj oblasti radi poštujući sve propise i najviše standarde u oblasti životne sredine, rekla je Mihajlovićeva u intervjuu za specijalno izdanje magazina „Kord”, posvećeno rudarstvu.

Ona je rekla da je jedan od ciljeva izmena zakona u oblasti rudarstva i energetike da se sistem e-dozvole, zbog kojeg je Srbija danas 9. na svetu u izdavanju građevinskih dozvola na Duing biznis listi Svetske banke, prenese i u energetiku i rudarstvo.

„Reforme e-energetika i e-rudarstvo doneće velike promene ne samo u energetici, već i u rudarstvu, gde se prvi put uvodi digitalni postupak u rudarstvu u pribavljanju dokumentacije. To znači da će se dozvole izdavati u kraćim rokovima, u proseku sa sadašnjih 150 dana na oko 15 dana, a da će investitori moći da prate tačno u kojoj fazi je njihov postupak”, objasnila je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je naglasila da ni rudarstvo ni energetika ne mogu da napreduju bez novih investicija, kao i da je posebno važno da sve što se radi bude usklađeno sa propisima u oblasti zaštite životne sredine.

„Naš zadatak je da stvorimo uslove za to, da imamo jasne i pregledne procedure jednake za sve investitore, a da pri tome interes države bude zaštićen, recimo kad je u pitanju briga o mineralnim resursima. Isto se odnosi i na obnovljive izvore energije, gde je cilj da se taj potencijal bolje iskoristi, što bi, zajedno sa ulaganjem u povećanje energetske efikasnosti, trebalo da omogući da do 2050. godine oko 50 odsto proizvodnje struje dobijamo iz obnovljivih izvora”, kazala je Mihajlovićeva.

D. Mlađenović