Raste broj prijava uzbunjivača zbog pretnji poslodavaca

U prošloj su godini tako sudovi primili 295 predmeta u kojima uzbunjivači traže zaštitu, a to je značajno povećanje u odnosu na period od sedam meseci 2015. godine, kada je Zakon počeo da se primenjuje i kada je bio 71 predmet.



Istovremeno je sa 16 na 36 povećan broj primljenih predloga za određivanje privremenih mera po tom zakonu.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić za Tanjug kaže da za sada možemo biti zadovoljni brojem prijava i brojem rešenih slučajeva pred sudovima. 



"Iako sam broj prijava u početku nije bio impozantan, sada je već počeo da raste. Milsim da je potrebno određeno vreme da bi se ljudi osmelili da prijavljuju nezakonitosti, kao i da se podigne svest o tome ko je uzbunjivač, šta treba da uradi, kako da zaštiti sebe i kako da prijavi korupciju", naveo je Ilić.



On je napomenuo da je od prvih 200 slucajeva u kojima su uzbunjivači tražili zaštitu pravosuđe rešilo oko 75 odsto i da već imamo prve pravosnažne presude.U onim slučajevima u kojima su prijavljene zloupotrebe ili neki vid korupcije, ti predmeti se procesuiraju u javnim tužilaštvima.



"Jedan broj prijava je podnet javnom tužilaštvu, bilo da su ih podneli sami uzbunjivači bilo drugi akteri iz postupka po Zakonu o zaštiti uzbunjivača", precizirao je Ilić.Kako kaže, Ministarstvo pravde će nastaviti da prati primenu zakona i u skladu sa tim preduzeće eventualno neke izmene zakona i organizovati nove obuke za sudije i tužioce.



Inače, prva prvostepena presuda doneta je prošle godine i to u korist Marije Beretke, zaposlene u gradskoj inspekciji Novog Sada, koja je bila premeštena na slabije plaćeno radno mesto jer je otkrila da se kazne za nepropisno parkiranje izrečene onima koji imaju uticaj zbog funkcije ili novca - skrivaju, odnosno da ih počinioci prekršaja na kraju jednostavno ne plaćaju. 



Portal Pištaljka specijalizovan za slucajeve uzbunjivanja, nedavno je objavio da je Viši sud u Sremskoj Mitrovici 18. aprila doneo prvostepenu presudu u korist uzbunjivača Tatjane Samardžije i naložio tuženoj Republici Srbiji, odnosno Republickom geodetskom zavodu (RGZ), da joj na ime pretrpljenog duševnog bola isplati 100.000 dinara. 



Sud je u tom postupku utvrdio da je Geodetski zavod oštetio Samardžiju time što ju je smenio sa mesta načelnika Službe za katastar nepokretnosti Ruma i poslao na rad u Bačku Palanku, s obrzloženjem da je odbila da po hitnom postupku i mimo zakonskih procedura upiše vlasništvo nad benzinskom pumpom i drugim objektima vlasniku firme "Knez petrol" Srđanu Kneževiću. 



Ima i slučajeva u kojima je sud odbio tužbu zbog navodnog uzbunjivanja.



U pitanju je slučaj Radovana Nenadića koji je tužbu podneo protiv Višeg suda u Beogradu tvrdeći da ga je taj sud progonio jer je na društvenim mrežama okačio fotografiju jednog sudije i princa Aleksandra Karađođevića.



Novosadski Apelacioni sud je, naime, 6. februara potvrdio prvostepenu presudu kojom je utvrđeno da Nenadić nema status uzbunjivača i da u konkretnom slučaju nije utvrđeno uzbunjivanje shodno Zakonu o uzbunjivačima.



Zakon o zaštiti uzbunjivača usvojen je u decembru 2014. godine, a nakon što je 1.200 sudija prošlo obuku na Pravosudnoj akademiji, u junu 2015. počela je i njegova primena.