Placevi poslednja nada za hemijsku industriju

Javno otvaranje ponuda je istoga dana, 15 minuta kasnije u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika – Odeljenje u Novom Sadu, Bulevar Mihajla Pupina 10/5, Novi Sad.

Imovina, procenjena na 242 miliona dinara, prodaje se iz stečaja, uvedenog još 2008. godine. Na prodaju su objekti različite velične – od nekoliko desetina kvadrata do više stotina kvadratnih metara – u kojima su svojevremeno bili smešteni proizvodni pogoni i kancelarije, i tri parcele ukupne površine 3.000 kvadrata. Sve se prodaje kao jedinstvena celina.

Procenjena vrednost imovine, kako je navedeno u oglasu, nije i obavezujuća za potencijalne kupce prilikom određivanja ponude.

Stečajni upravnik, piše u oglasu, dužan je da prihvati najbolju ponudu (najvišu), a ta je ako kupac nudi cenu iznad 50 odsto od procenjene vrednosti imovine fabrike. Ako je ponuđena cena niža od 50 odsto, upravnik treba da najbolju ponudu dostavi Odboru poverilaca na izjašnjavanje.

Zainteresovani mogu razgledati imovinu, ali tek kada otkupe prodajnu dokumentaciju koja košta, bez PDV-a, 100.000 dinara.

Poverenik AD HINS u stečaju Jadranko Protić kaže da su objekti sačuvani i da je nešto od mašina i ostalo. 

– Imovina je u pristojnom stanju, što znači da se okolina održava pa objekti i parcele nisu u korovu i travi – navodi on. 

HINS je svojevremeno bio podeljen u više proizvodnih celina, a osim  deteryenta i sapuna, proizvodio je auto-kozmetiku, poliesterske smole, eval ploče, duvanu ambalažu…

Prodat je u oktobru 2004. godine za oko 46,6 miliona dinara domaćim biznismenima Branku Jovanoviću i Dušan Prodanovu, koji su preuzeli i dugove nekadašnjeg giganta i obavezali se da će investirati. Pošto od toga nije bilo ništa, tadašnja Agencija za privatizaciju je s njima raskinula kupoprodajni ugovor.

Pre dve godine prodata su dva najveća pogona te fabrike, „Eval” od 12.000 kvadratnih metara, čiji najpoznatiji proizvod su bile eval ploče, i „Emanit”, površine 9.000 kvadrata, za proizvodnju plastike. Ostali su još pogoni „Sinteza” i „Idol”.

– Linije u tim pogonima mogu se osposobiti jer isto je kuvati iz starog lonca kao i iz novog – kaže nekadašnji zastupnik državnog kapitala u HINS-u Simo Čabarkapa, koji je fabriku vodio posle poništene privatizacije od 2006. do uvođenja stečaja 2008. godine. – U „Sintezi” se kuvala smola, koja se i sada kuva isto kao i pre deset i više godina, a „Idol” je radio kućnu hemiju i auto-kozmetiku, što i sada može.

Po njegovim rečima, za HINS su svojevremeno bili zainteresovani „Lukoil” i engleski preduzetnici, ali su želeli čist račun, kojeg nije bilo zbog kredita Pariskog i Londonskog kluba, nastalih pre 20 i 30 godina, i hipoteke na celokupnu imovinu koju su stavili vlasnici iz privatizacije.

– Pretpostavljam da su sada računi čisti. Imovina HINS-a je i sada vredna zbog infrastrukture i dobre lokacije – smatra Čabarkapa.   

Z. Delić

Bilo 700 zaposlenih

– Nekada su proizvodi HINS-a bili cenjeni – kaže Čabarkapa. – Radilo je pre vlasničke transformacije i 700 radnika, a toliko bi se i sada moglo zaposliti jer kapaciteti i proizvodni program HINS-a mogu pokriti potrebe žitelja Novog Sada i šire.