Плацеви последња нада за хемијску индустрију

Јавно отварање понуда је истога дана, 15 минута касније у Агенцији за лиценцирање стечајних управника – Одељење у Новом Саду, Булевар Михајла Пупина 10/5, Нови Сад.

Имовина, процењена на 242 милиона динара, продаје се из стечаја, уведеног још 2008. године. На продају су објекти различите величне – од неколико десетина квадрата до више стотина квадратних метара – у којима су својевремено били смештени производни погони и канцеларије, и три парцеле укупне површине 3.000 квадрата. Све се продаје као јединствена целина.

Процењена вредност имовине, како је наведено у огласу, није и обавезујућа за потенцијалне купце приликом одређивања понуде.

Стечајни управник, пише у огласу, дужан је да прихвати најбољу понуду (највишу), а та је ако купац нуди цену изнад 50 одсто од процењене вредности имовине фабрике. Ако је понуђена цена нижа од 50 одсто, управник треба да најбољу понуду достави Одбору поверилаца на изјашњавање.

Заинтересовани могу разгледати имовину, али тек када откупе продајну документацију која кошта, без ПДВ-а, 100.000 динара.

Повереник АД ХИНС у стечају Јадранко Протић каже да су објекти сачувани и да је нешто од машина и остало. 

– Имовина је у пристојном стању, што значи да се околина одржава па објекти и парцеле нису у корову и трави – наводи он. 

ХИНС је својевремено био подељен у више производних целина, а осим  dеtеryеnta и сапуна, производио је ауто-козметику, полиестерске смоле, евал плоче, дувану амбалажу…

Продат је у октобру 2004. године за око 46,6 милиона динара домаћим бизнисменима Бранку Јовановићу и Душан Проданову, који су преузели и дугове некадашњег гиганта и обавезали се да ће инвестирати. Пошто од тога није било ништа, тадашња Агенција за приватизацију је с њима раскинула купопродајни уговор.

Пре две године продата су два највећа погона те фабрике, „Евал” од 12.000 квадратних метара, чији најпознатији производ су биле евал плоче, и „Еманит”, површине 9.000 квадрата, за производњу пластике. Остали су још погони „Синтеза” и „Идол”.

– Линије у тим погонима могу се оспособити јер исто је кувати из старог лонца као и из новог – каже некадашњи заступник државног капитала у ХИНС-у Симо Чабаркапа, који је фабрику водио после поништене приватизације од 2006. до увођења стечаја 2008. године. – У „Синтези” се кувала смола, која се и сада кува исто као и пре десет и више година, а „Идол” је радио кућну хемију и ауто-козметику, што и сада може.

По његовим речима, за ХИНС су својевремено били заинтересовани „Лукоил” и енглески предузетници, али су желели чист рачун, којег није било због кредита Париског и Лондонског клуба, насталих пре 20 и 30 година, и хипотеке на целокупну имовину коју су ставили власници из приватизације.

– Претпостављам да су сада рачуни чисти. Имовина ХИНС-а је и сада вредна због инфраструктуре и добре локације – сматра Чабаркапа.   

З. Делић

Било 700 запослених

– Некада су производи ХИНС-а били цењени – каже Чабаркапа. – Радило је пре власничке трансформације и 700 радника, а толико би се и сада могло запослити јер капацитети и производни програм ХИНС-а могу покрити потребе житеља Новог Сада и шире.