Onlajn prevare sve češće: Kupovina dušeka može koštati mirnog sna
NOVI SAD: Kraj godine je period rezervisan za mnoštvo ponuda trgovinskih lanaca i prodavnica koje obično pružaju brojne pogodnosti ukoliko kupovinu obavite onlajn. Kupovina preko interneta je popularna godinama unazad, a sada je već postala uobičajena, kako u svetu tako i kod nas.
Čak su i posebni praznici utemeljeni na toj osnovi. Sigurno ste svi čuli za „Sajber ponedeljak”, dan kada se kupovina obavlja onlajn uz razne pogodnosti ili za popularni praznik kupovine pod nazivom „Crni petak”, koji se obeležava baš danas.
Nesporno je da vam ovakve akcije pružaju priliku da obavite zaista dobru kupovinu za sebe ili da podmirite neke veće potrošačke potrebe za svoju porodicu. Ipak, preporučuje se da u ovakvim situacijama budete posebno oprezni jer se istovremeno pojavljuju i brojne lažne stranice i onlajn prevare koje računaju na vašu impulsivnost prilikom ovakve kupovine.
Dakle, ono što vam se isprva učini kao neverovatno dobra ponuda – možda baš i nije, i postoji određena verovatnoća da je prevara u pitanju. Metode i načini onlajn prevara iz godine u godine postaju sve sofisticiraniji i vizuelno teško prepoznatljivi.
Poslednja u nizu prevara, koja je nedavno bila aktuelna, nudila je mogućnost vrlo povoljne kupovine „antistres dušeka” dimenzija 160 sa 200 centimetaram. Vrlo povoljno, nema šta – koštala bi vas samo svih ličnih podataka i novca sa računa. Naime, kada ste se opredelili za kupovinu ovog artikla preko linka koji ste dobili, otvara se mogućnost da odaberete svoju banku u nizu banaka, i da platite to što želite. Kada kliknete na ikonicu svoje banke, otvara se prozor koji izgleda identično kao vaš eBanking. Ali to nije stranica vašeg eBankinga – već odlična kopija. Posebno je prilagođen izgled stranice za svaku od banaka sa spiska (na kome je većina banaka sa našeg tržišta) i, kada kliknete na ikonicu bilo koje banke, dobićete vrlo realan prikaz eBanking stranice baš te banke.
Gde se naseda?
Nažalost, ljudi sve češće postaju laka meta internet prevara. Radi se o dobro smišljenim strategijama i taktikama gde žrtva svesno daje svoje lične inforimacije, misleći da će imati korist od toga, a u stvari će samo sebi naneti štetu.
U pet najčešćih internet prevara ubrajamo: imejl prevare, lutrijske, prevare s platnim karticama, prevare sa oglasima za posao i prevare na sajtovima za upoznavanje.
Logično, traži se od vas da unesete svoje podatke, korisničko ime i šifru. Ukoliko to uradite, nećete uspeti da platite dušek u tom trenutku, ali ćete prevarantima dati svoje pristupne podatke i oni onda lako mogu stvarno da se uloguju na vaš eBanking i da raspolažu vašim novcem i svim podacima koji se tamo nalaze. Samo su izuzetno obazrivi proverili adresno polje i videli da nisu na eBankingu svoje banke, već na nepoznatoj lokaciji.
Prvo što treba da bude sumnjivo u ovom slučaju, ocenjuju stručnjaci Erste banke, pored lažne adrese, jeste to što nema https protokola, kao i to što se zahteva logovanje u eBanking, umesto uobičajenog unosa platne kartice ili skeniranja QR koda. Budite sigurni da postoji ista prevara i za razne druge artikle – ova poslednja je, na sreću, brzo i uspešno sprečena. Zato je veoma važno da nikada ne podležete pritisku i ne budete ishitreni, već da se vrlo obazrivo ponašate prilikom svake internet aktivnosti i da uvek budete skeptični po pitanju zaštite ličnih podataka.
D. Mlađenović