Онлајн преваре све чешће: Куповина душека може коштати мирног сна
НОВИ САД: Крај године је период резервисан за мноштво понуда трговинских ланаца и продавница које обично пружају бројне погодности уколико куповину обавите онлајн. Куповина преко интернета је популарна годинама уназад, а сада је већ постала уобичајена, како у свету тако и код нас.
Чак су и посебни празници утемељени на тој основи. Сигурно сте сви чули за „Сајбер понедељак”, дан када се куповина обавља онлајн уз разне погодности или за популарни празник куповине под називом „Црни петак”, који се обележава баш данас.
Неспорно је да вам овакве акције пружају прилику да обавите заиста добру куповину за себе или да подмирите неке веће потрошачке потребе за своју породицу. Ипак, препоручује се да у оваквим ситуацијама будете посебно опрезни јер се истовремено појављују и бројне лажне странице и онлајн преваре које рачунају на вашу импулсивност приликом овакве куповине.
Дакле, оно што вам се испрва учини као невероватно добра понуда – можда баш и није, и постоји одређена вероватноћа да је превара у питању. Методе и начини онлајн превара из године у године постају све софистициранији и визуелно тешко препознатљиви.
Последња у низу превара, која је недавно била актуелна, нудила је могућност врло повољне куповине „антистрес душека” димензија 160 са 200 центиметарам. Врло повољно, нема шта – коштала би вас само свих личних података и новца са рачуна. Наиме, када сте се определили за куповину овог артикла преко линка који сте добили, отвара се могућност да одаберете своју банку у низу банака, и да платите то што желите. Када кликнете на иконицу своје банке, отвара се прозор који изгледа идентично као ваш еБанкинг. Али то није страница вашег еБанкинга – већ одлична копија. Посебно је прилагођен изглед странице за сваку од банака са списка (на коме је већина банака са нашег тржишта) и, када кликнете на иконицу било које банке, добићете врло реалан приказ еБанкинг странице баш те банке.
Где се наседа?
Нажалост, људи све чешће постају лака мета интернет превара. Ради се о добро смишљеним стратегијама и тактикама где жртва свесно даје своје личне инфоримације, мислећи да ће имати корист од тога, а у ствари ће само себи нанети штету.
У пет најчешћих интернет превара убрајамо: имејл преваре, лутријске, преваре с платним картицама, преваре са огласима за посао и преваре на сајтовима за упознавање.
Логично, тражи се од вас да унесете своје податке, корисничко име и шифру. Уколико то урадите, нећете успети да платите душек у том тренутку, али ћете преварантима дати своје приступне податке и они онда лако могу стварно да се улогују на ваш еБанкинг и да располажу вашим новцем и свим подацима који се тамо налазе. Само су изузетно обазриви проверили адресно поље и видели да нису на еБанкингу своје банке, већ на непознатој локацији.
Прво што треба да буде сумњиво у овом случају, оцењују стручњаци Ерсте банке, поред лажне адресе, јесте то што нема https протокола, као и то што се захтева логовање у еБанкинг, уместо уобичајеног уноса платне картице или скенирања QR кода. Будите сигурни да постоји иста превара и за разне друге артикле – ова последња је, на срећу, брзо и успешно спречена. Зато је веома важно да никада не подлежете притиску и не будете исхитрени, већ да се врло обазриво понашате приликом сваке интернет активности и да увек будете скептични по питању заштите личних података.
Д. Млађеновић