Novi projekti sa Rusijom, plan disprečerski centar za vozove
BEOGRAD: Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin složili su se na današnjem sastanku da ima prostora da se dodatno proširi saradnja dve zemlje, a da su postojeći zajednički projekti najbolji dokaz dobre saradnje dve zemlje.
Ambasador Čepurin koji je je upoznao je Mihajlovićevu o aktuelnim podacima o porastu trgovinske razmene dve zemlje, planiranim investicijama ruskih kompanija, ocenio je da u oblasti građevinarstva, infrastrukture i novih tehnologija ima prostora za proširenje saradnje.
“Rusija je prešla u novu etapu razvoja, posle više od decenije napredovanja ekonomije. Želimo da kreiramo više kvalitetnih radnih mesta i industriju po meri 21. veka i verujemo da postoje velike mogućnosti za saradnju sa Srbijom“, rekao je on naveo da Rusija unapređuje ekonomsku saradnju i sa drugim zemljama regiona, uključujući Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
Uz čestitke Čepurinu zbog započete velike investicije NIS-a u Pančevu u izgradnju postrojenja "Duboka prerada" , potpredsednica vlade istakla je kako su Srbiji veoma značajni iskustvo i tehnologija koju Ruska Federacija poseduje u oblasti železnice i da želi da tu dobru saradnju dodatno unapredi.
" Srbiji je potreban novi, moderan dispečerski centar i verujem da i na tom projektu možemo nastaviti uspešnu saradnju sa ruskom kompanijom RŽD”, rekla je Mihajlović.
Na sastanku je ocenjeno, kako se navodi u saopštenju iz kabineta Zorane Mihajlovićv, da će rekonstrukcija deonice barske pruge, od Resnika do Valjeva, koja se realizuje iz ruskog kredita, biti završena u ugovorenom roku, polovinom novembra. Zajednički plan srpske i ruske strane je i da do kraja godine počnu radovi na modernizaciji otvorene pruge na deonici Stara Pazova-Novi Sad, gde su već počeli radovi na tunelima i vijaduktima.
Potpredsednica Vlade je ambasadoru Čepurinu poklonila tradicionalni srpski pojas - ručni rad koji prezentuje srpsku kulturnu baštinu i koji su izradile žene sa sela, u okviru zajedničke inicijative Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, NALED-a i Etno-mreže „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“.