Nezaposlenih majstora samo na papiru ima mnogo

Naime, na evidenciji NSZ-a trenutno je oko 95.000 zanatlija. Ipak, i pored te brojke, poslodavci nisu uspeli da pronađu potrebnih 9.000 majstora jer, kako tvrde, majstore je danas u Srbiji teško naći.

Protekla dva meseca u mnogim gradovima u Srbiji održani su sajmovi zapošljavanja i na njima je ponuđeno nekoliko hiljada radnih mesta. Mahom su traženi upravo majstori kojih na evidenciji nezaposlenih ima, a za konkretan posao nema. To je i razlog što je veliki broj poslodavaca poslednjih meseci isticao da ne može da nađe odgovarajuće kvalifikovane radnike, što i te kako utiče na proizvodnju, ali i na proširenje proizvodnih pogona ili uvođenje druge pa i treće smene. Posla ima, ali radnika nema.

Da je NSZ svestan toga da se postojeća armija nezaposlenih mora obučavati za potrebe rada ukazuje i činjenica da je još početkom godina sačinio Katalog obuka za tržište rada za 2019. godinu. Po tom dokumentu, ove godine obuka za razne vrste majstora obavljaće se u 32  filijale NSZ-a u Srbiji, a njome će biti obuhvaćeno oko 70 lokalnih samouprava.

Tako će se, po Kalendaru obuka za tržište rada u 2019. godini, u Subotici po pet radnika obučavati za viljuškaristu, poslastičara i frizera, u Zrenjaninu po pet za frizera, kozmetičara i geronto-domaćicu. U Senti i Kikindi organizuje se obuka za operatera na CNC mašinama za obradu metala. Takođe, u Kikindi će se obučavati i pet rukovalaca građevinskim mašinama.

Za Pančevo je predviđeno obučavanje deset geronto-domaćica i isto toliko osoba za krojenje i šivenje, ali i sedam radnika za pustovanje. Vršac će obučavati šest geronto-domaćica i po pet zidara i fizera, dok će u Somboru biti organizovana obuka za pet viljuškarista. U Kuli će raditi na obuci pet nezaposlenih za krojenje i šivenje, u Apatinu i Oyacima za po šest geronto-domaćica. U Oyacima se organizuje i obuka za šest tkača, a u Bečeju 30 lica za krojenje i šivenje. U Novom Sadu planirana je obuka za deset geronto-domaćica.

NSZ u Sremskoj Mitrovici organizuje obuku za 15 viljuškarista, u Pećincima za pet operatera za CNC mašina za obradu metala. U Rumi će se obučavati po pet geronto-domaćica, a u Inđiji isto toliko nezaposlenih za vez i zlatovez.

U mnogim opštinama u Srbiji organizuju se obuke za zidare, keramičare, mesare, pekare, bravare, izradu bureka i kora, izradu nameštaja od pločastog materijala, tesara, krojača, fasadera, konobara, kuvara... Dakle, za ona zanimanja koja su inače deficitarna, kako na našem tržištu rada, tako i na evropskim.

Uz posredovanje Nacionalne služe za zapošljavanje, najviše naših državljana našlo je poslove u Nemačkoj, Portugaliji, Hrvatskoj, Sloveniji. Put Hrvatske, Slovenije pa i Crne Gore otišli su srpski državljani koji žele da rade u turizmu.

Gazde u Hrvatskoj daju od 600 do 800 evra za pomoćne radnike u turizmu, dok za kuvare i konobare plaćaju duplo. U Crnoj Gori sezonskim radnicima na pomoćnim poslovima daju se manje plate nego u Hrvatskoj, odnosno između 350 i 400 evra, konobari mogu dobiti duplo, dok su kuvari plaćeni i više od 1.000 evra mesečno.

Među 95.000 zanatlija koji se trenutno vode kao nezaposleni ima i onih koji su davno prevalili 55. pa i 60. godinu te je teško i očekivati da se oni javljaju na konkurse poslodavaca. Čini se da je u proleće najgore stanje u građevinarstvu. U Građevinskoj komori Srbije ističu da nedostaju svi profili radnika, da je prosečna starost građevinara 55 godina, a da mladi neće da rade poslove u građevinarstvu zbog malih zarada. Napominju da se nedostatak kvalitetne radne snage u Srbiji nadoknađuje većim majstorskim dnevnicama i da se one trenutno kreću od 35 pa do 100 evra.

Da ovog trenutka raspolažemo sa 100.000 zanatlija, svi bi našli posao u Zapadnoj Evropi, tolika je potražnja. U inostranstvu dobri majstori zarade 4.000 ili 5.000 evra mesečno, obezbeđeni su im stan i hrana, prekvalifikacija, dokvalifikacija, a svi radovi subotom i nedeljom su im vanredno plaćeni, rekao je potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

LJ. Malešević