Najskuplja kuća u Novom Sadu 400.000, a najjeftinija 5.000
Vrednost prodatih nekretnina u Srbiji u prvom polugodištu ove godine je bila 3,6 milijardi evra, što je 25 odsto više nego u istom periodu 2021, dok je raspon cena stanova u Srbiji ogroman, pa je kvadrat u manjem gradu Vojvodine oko 500 evra, a u Beogradu prelazi 9.000, pokazuju najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda.
U Beogradu su prodate nekretnine za 1,9 milijardi evra, gde prednjače opštine Savski venac sa 396,6 miliona evra i Novi Beograd sa 343,7 miliona evra. Broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu je povećan četiri odsto, na 68.274, a najviše ih je bilo na području Osnovnog suda u Novom Sadu, 7.162.
Prosečna cena stana u starogradnji u prvoj polovini ove godine je 1.260 evra, što je za 19 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, dok je prosečna cena u novogradnji 1.617 evra što je takođe više za 11 odsto. Najčešće se kupuju stanovi u proseku do oko 50 kvadrata.
Novi Sad takođe beleži i dalji rast cena, pa je za kvadrat starijeg stana u proseku potrebno 1.565 evra, dok je maksimalna cena dostigla 2.900 evra. Prosečna postignuta cena za novije stanove je 1.535, a najskuplji kvadrat u glavnom gradu Vojvodine je koštao 3.512 evra.
Kada se posmatraju cene stanova u Vojvodini one su daleko od onih u glavnom gradu Srbije, pogotovo od onih luksuznih koje prelaze 9.000 evra po kvadratu. U pojedinim mestima u Vojvodini je starije stanove moguće kupiti za cenu dva kvadrata onog lukzunog u Beogradu. Naime u Somboru i Kikindi je prosečna cena starogradnje 585 i 587 evra po kvadratu. Prosečna cena novijih stanova u ovim vojvođanskim mestima je oko 800 evra. Prosečna cena starijih stanova u Zrenjaninu je 800 evra, a novijih 1.125, dok je najskuplji kvadrat ovde dostigao cenu od 1.375. Kvadrat starije gradnje u Subotici u proseku košta 750, a novije 937. Sremska Mitrovica prati cene u Subotici, pa je ovde potrebno u proseku 745 evra za kvadrat starijeg, a 915 za noviji stan.
Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u prvom polugodištu 2022. godine prometovan je na lokaciji Beograd na vodi, na opštini Savski Venac i koštao je 9.545 evra po metru kvadratnom, površine je 97 metara kvadrartnih i to je stan u novogradnji. Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu je 4.902 evra plaćena za stan na beogradskoj opštini Stari Grad, površine 66 m2. Stan za koji je u prvom polugodištu 2022. godine izdvojeno najviše novca je stan u novogradnji u iznosu od 1.530.000 evra, površine je 349 m2 i nalazi se na opštini Savski Venac. Najskuplja kuća prodata je na Savskom Vencu za 2.900.000 evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na beogradskoj opštini Stari Grad za 12.240 evra, površine 29 metara kvadratnih, a najviša ugovorna cena poslovnog prostora od 10.200.000 evra ostvarena je na Paliluli.
Najskuplje garažno mesto po ceni od 48.000 evra prometovano je na Kopaoniku, kao i na lokaciji Beograd na vodi.
Kada je reč o kućama i ovde je bilo poprilično živo, jer su cene imale širok raspon i kretale su se od minimalnih 1.000 evra za koliko je prodata kuća u Bečeju do 2.900.000 evra na opštini Savski Venac. U Bečeju je najskuplja kuća koštala 70.000 evra. U Somboru je takođe kuća prodata za 1.500 evra, a ona najksuplja je koštala 92.500. U Zrenjaninu je raspon cena od 2.000, do 160.000 evra, dok je u Sremskoj Mitrovici najjeftinija kuća koštala 3.000, a najskuplja 96.000 evra. U Kikindi je raspon cena od 2.000 do 67,000 a u Rumi od 3.900 do 89.000. Najskuplja kuća u Novom Sadu koštala je 400.000 evra a najjeftinija 5.000 evra.
Zanimljiv je i podatak da je kreditom kupljeno 12 odsto svih nepokretnosti, što je za četiri odsto manje u poređenju sa prvim polugodištem 2021.Najčešće su bankarskim pozajmicama plaćani stanovi - 28 odsto od ukupno prodatih u prvom polugodištu ove godine, što je za osam odsto manje u poređenju sa prvim polugodištem 2021 godine.
Učešće stanova u ukupnoj količini novca na tržištu nepokretnopsti iznosilo je 56 odsto, koliko i u prvom polugodištu 2021. godine. Za stambene objekte (kuće, vikendice i stambene zgrade) izdvojeno je 328,6 miliona evra (devet odsto od ukupne količine novca na tržištu nepokretnosti), za građevinsko zemljište 301,4 miliona evra (devet odsto), za poslovne prostore 187,5 miliona evra (pet idsto), za poljoprivredno zemljište 99,6 miliona evra (tri odsto).
S. Aničić Ilić