Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Најскупља кућа у Новом Саду 400.000, а најјефтинија 5.000

13.09.2022. 09:31 14:20
Пише:

Вредност продатих некретнина у Србији у првом полугодишту ове године је била 3,6 милијарди евра, што је 25 одсто више него у истом периоду 2021, док је распон цена станова у Србији огроман, па је квадрат у мањем граду Војводине око 500 евра, а у Београду прелази 9.000, показују најновији подаци Републичког геодетског завода. 

У Београду су продате некретнине за 1,9 милијарди евра, где предњаче општине Савски венац са 396,6 милиона евра и Нови Београд са 343,7 милиона евра. Број склопљених купопродајних уговора на тржишту непокретности у Србији у првом полугодишту је повећан четири одсто, на 68.274, а највише их је било на подручју Основног суда у Новом Саду, 7.162.

Просечна цена стана у староградњи у првој половини ове године је 1.260 евра, што је за 19 одсто више у односу на исти период prеthodnе године, док је просечна цена у новоградњи 1.617 евра што је такође више за 11 одсто. Најчешће се купују станови у просеку до око 50 квадрата. 

Нови Сад такође бележи и даљи раст цена, па је за квадрат старијег стана у просеку потребно 1.565 евра, док је максимална цена достигла 2.900 евра. Просечна постигнута цена за новије станове је 1.535, а најскупљи квадрат у главном граду Војводине је коштао 3.512 евра. 

Када се посматрају цене станова у Војводини оне су далеко од оних у главном граду Србије, поготово од оних луксузних које прелазе 9.000 евра по квадрату. У појединим местима у Војводини је старије станове могуће купити за цену два квадрата оног лукзуног у Београду. Наиме у Сомбору и Кикинди је просечна цена староградње 585 и 587 евра по квадрату. Просечна цена новијих станова у овим војвођанским местима је око 800 евра. Просечна цена старијих станова у Зрењанину је 800 евра, а новијих 1.125, док је најскупљи квадрат овде достигао цену од 1.375. Квадрат старије градње у Суботици у просеку кошта 750, а новије 937. Сремска Митровица прати цене у Суботици, па је овде потребно у просеку 745 евра за квадрат старијег, а 915 за новији стан. 


Београд коло води

Најскупљи квадрат стана у Србији у првом полугодишту 2022. године прометован је на локацији Београд на води, на општини Савски Венац и коштао је 9.545 евра по метру квадратном, површине је 97 метара квадрартних и то је стан у новоградњи. Када је реч о староградњи, највиша цена по квадрату је 4.902 евра плаћена за стан на београдској општини Стари Град, површине 66 м2. Стан за који је у првом полугодишту 2022. године издвојено највише новца је стан у новоградњи у износу од 1.530.000 евра, површине је 349 м2 и налази се на општини Савски Венац. Најскупља кућа продата је на Савском Венцу за 2.900.000 евра. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Стари Град за 12.240 евра, површине 29 метара квадратних, а највиша уговорна цена пословног простора од 10.200.000 евра остварена је на Палилули. 

Најскупље гаражно место по цени од 48.000 евра прометовано је на Копаонику, као и на локацији Београд на води.


Када је реч о кућама и овде је било поприлично живо, јер су цене имале широк распон и кретале су се од минималних 1.000 евра за колико је продата кућа у Бечеју до 2.900.000 евра на општини Савски Венац. У Бечеју је најскупља кућа коштала 70.000 евра. У Сомбору је такође кућа продата за 1.500 евра, а она најксупља је коштала 92.500.  У Зрењанину је распон цена од 2.000, до 160.000 евра, док је у Сремској Митровици најјефтинија кућа коштала 3.000, а најскупља 96.000 евра. У Кикинди је распон цена од 2.000 до 67,000 а у Руми од 3.900 до 89.000. Најскупља кућа у Новом Саду коштала је 400.000 евра а најјефтинија 5.000 евра. 

Занимљив је и податак да је кредитом купљено 12 одсто свих непокретности, што је за четири одсто мање у поређењу са првим полугодиштем 2021.Најчешће су банкарским позајмицама плаћани станови - 28 одсто од укупно продатих у првом полугодишту ове године, што је за осам одсто мање у поређењу са првим полугодиштем 2021 године.

Учешће станова у укупној количини новца на тржишту непокретнопсти износило је 56 одсто, колико и у првом полугодишту 2021. године. За стамбене објекте (куће, викендице и стамбене зграде) издвојено је 328,6 милиона евра (девет одсто од укупне количине новца на тржишту непокретности), за грађевинско земљиште 301,4 милиона евра (девет одсто), за пословне просторе 187,5 милиона евра (пет идсто), за пољопривредно земљиште 99,6 милиона евра (три одсто).

С. Аничић Илић

Пише:
Пошаљите коментар