Ko ne plati porez, ide godinu na „odmor”

Nedavno su usvojene izmene i dopune Zakona o poreksom postupku i poreskoj administraciji. Veći deo ih je stupio na snagu 28. aprila. Najvažnija novina odnosi se na meru zabrane obavljanja delatnosti. Poreski inspektori mogu da zabrane nekoj firmi rad i do godinu ako prilikom kontrole utvrde da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija važna za utvrđivanje poreza. Ako se pazar ne uplaćuje redovno, ne izdaju fiskalni računi i ako se zateknu neprijavljeni radnici na poslu – zabrana rada do godinu može se izreći ako se vlasnik biznisa po treći put uhvati u pomenutim prekršajima.

Osnovno pitanje je hoće li to uticati na to da prekršaja bude manje, odnosno da državna kasa bude punija? Odgovor na to je zanimljiv: obveznici će voditi više računa o tome da ne prekrše zakon, međutim, ukoliko im se na biznis stavi katanac na godinu, lako mogu nastaviti da rade: u tom slučaju mogu da registruju drugo preduzeće ili radnju na prijatelje ili srodnike i nastave posao.

Šta konkrento novo donose promene zakona?

Zabrana vršenja delatnosti do godinu može se izreći i ukoliko inspektor prilikom poreske kontrole utvrdi da obveznik izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza neuplaćivanjem dnevnog pazara.

Ta kazna sleduje i onima kod kojih kontrola pokaže da izbegavaju utvrđivanje i plaćanje poreza angažovanjem radnika na crno (bez ugovora o radu ili sličnog akta o radnom angažovanju u skladu s propisima), ili da radnike nisu prijavili nadležnoj organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja.

Osim toga, s jednogodišnjom zabranom rada mogu se suočiti i poreski obveznici koji promet od prodaje robe ili pružanja usluga ne registruju preko fiskalne kase ili na drugi način propisan zakonom, kao i oni koji priređuju igre na sreću bez prethodno pribavljenog mišljenja Ministarstva finansija.

Kako preciziraju iz Poreske uprave, zabrana vršenja delatnosti može se izreći na duži i kraći period, u zavisnosti od toga da li je u postupku kontrole poreskog obveznika nepravilnost utvrđena samo jednom ili više puta.

Zabrana u trajanju do 15 dana izriče se kad se nepravilnost utvrdi prvi put, a ako se utvrdi i drugi put, kazna je do 90 dana, dok u slučaju da nepravinost bude utvrđena po treći put sledi zabrana poslovanja do godine.

Zabrana obavljanja delatnosti izriče se za nepravilnosti utvrđene u  roku od 24 meseca od prve kontrole kada su konstatovane.

O tim novinama poreski stručnjak Đerđ Pap kaže:

– Veoma oštre kazne pomažu da obveznik i ne pokuša da propise prekrši – navodi on. – Međutim, prekršioci mogu lako naći izlaz iz problema ako im se preduzeće ili radnja zatvori na godinu: mogu registrovati novo preduzeće na prijatelje ili srodnike i da nastaviti da rade kao da i nisu kažnjeni. Kada zabranite posao, država ne ubira porez  uopšte.

Otvorena vrata korupciji



– Zatvaranje poslovanja na godinu je oštra mera i prekršioci će se truditi da je izbegnu na razne načine – kaže Atanacković. – Kada kažem „razne”, tu podrazumevam i korupciju: dok ima onih koji nude novac ili druge pogodnosti, biće i onih koji će da to iskoriste. Treba imati u vidu da za pomenute prkršaje nisu krivi samo vlasnici radnji ili preduzeća već ih mogu počiniti i zaposleni. Nije uredu da zbog toga budu kažnjeni i vlasnici biznisa i kolege.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da bi kazne za prekršaje trebalo izricati stepenasto. Ko se prvi put uhvati u prekršaju, treba da dobije opomenu, drugi put novčanu kaznu pa tek onda da se ide na zatvaranje radnji. Nikako ne treba zaboraviti da se zatvaranjem biznisa kažnjavaju i zaposleni, koji ostaju bez radnog mesta.

D. Vujošević