Ко не плати порез, иде годину на „одмор”
Строге контроле, наградне игре, информације о томе колико је сива економија штетна за све нас добар су лек у борби против сиве економије, али не и довољно ефикасан.
Недавно су усвојене измене и допуне Закона о порексом поступку и пореској администрацији. Већи део их је ступио на снагу 28. априла. Најважнија новина односи се на меру забране обављања делатности. Порески инспектори могу да забране некој фирми рад и до годину ако приликом контроле утврде да робу и услуге не прати веродостојна документација важна за утврђивање пореза. Ако се пазар не уплаћује редовно, не издају фискални рачуни и ако се затекну непријављени радници на послу – забрана рада до годину може се изрећи ако се власник бизниса по трећи пут ухвати у поменутим прекршајима.
Основно питање је хоће ли то утицати на то да прекршаја буде мање, односно да државна каса буде пунија? Одговор на то је занимљив: обвезници ће водити више рачуна о томе да не прекрше закон, међутим, уколико им се на бизнис стави катанац на годину, лако могу наставити да раде: у том случају могу да региструју друго предузеће или радњу на пријатеље или сроднике и наставе посао.
Шта конкренто ново доносе промене закона?
Забрана вршења делатности до годину може се изрећи и уколико инспектор приликом пореске контроле утврди да обвезник избегава утврђивање и плаћање пореза неуплаћивањем дневног пазара.
Та казна следује и онима код којих контрола покаже да избегавају утврђивање и плаћање пореза ангажовањем радника на црно (без уговора о раду или сличног акта о радном ангажовању у складу с прописима), или да раднике нису пријавили надлежној организацији обавезног социјалног осигурања.
Осим тога, с једногодишњом забраном рада могу се суочити и порески обвезници који промет од продаје робе или пружања услуга не региструју преко фискалне касе или на други начин прописан законом, као и они који приређују игре на срећу без prеthodno прибављеног мишљења Министарства финансија.
Како прецизирају из Пореске управе, забрана вршења делатности може се изрећи на дужи и краћи период, у зависности од тога да ли је у поступку контроле пореског обвезника неправилност утврђена само једном или више пута.
Забрана у трајању до 15 дана изриче се кад се неправилност утврди први пут, а ако се утврди и други пут, казна је до 90 дана, док у случају да неправиност буде утврђена по трећи пут следи забрана пословања до године.
Забрана обављања делатности изриче се за неправилности утврђене у року од 24 месеца од прве контроле када су констатоване.
О тим новинама порески стручњак Ђерђ Пап каже:
– Веома оштре казне помажу да обвезник и не покуша да прописе прекрши – наводи он. – Међутим, прекршиоци могу лако наћи излаз из проблема ако им се предузеће или радња затвори на годину: могу регистровати ново предузеће на пријатеље или сроднике и да наставити да раде као да и нису кажњени. Када забраните посао, држава не убира порез уопште.
Отворена врата корупцији
– Затварање пословања на годину је оштра мера и прекршиоци ће се трудити да је избегну на разне начине – каже Атанацковић. – Када кажем „разне”, ту подразумевам и корупцију: док има оних који нуде новац или друге погодности, биће и оних који ће да то искористе. Треба имати у виду да за поменуте пркршаје нису криви само власници радњи или предузећа већ их могу починити и запослени. Није уреду да због тога буду кажњени и власници бизниса и колеге.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић сматра да би казне за прекршаје требало изрицати степенасто. Ко се први пут ухвати у прекршају, треба да добије опомену, други пут новчану казну па тек онда да се иде на затварање радњи. Никако не треба заборавити да се затварањем бизниса кажњавају и запослени, који остају без радног места.
Д. Вујошевић
