Izazovi svetske ekonomije: Kriza u krizi, a gde je tu Srbija?

A to, kaže profesor Đuričin za Tanjug, znači pre svega industriju 4.0, "zelenu transformaciju" i nove vidove finansiranja zasnovane na kriptovalutama.

Dobra vest je da je u skupštinskoj proceduri upravo Zakon o digitalnoj imovini, kojim se Srbija "kopča" na svetske trendove.

Profesor ukazuje da je medicinska kriza zbog kovida 19 samo produbila strukturne neravnoteže prethodne ekonomske krize, pa je novo "ljuljanje tla" samo povećalo pukotinu na globalnom nivou.

Tako sada, pored raznih trgovinskih, tehnoloških, deviznih i drugih ratova na svetskoj ekonomskoj sceni, imamo i rat vakcinama, s obzirom da jedna grupa zemalja neće prihvatati vakcine druge grupe.

"U tom kontekstu desila se kovid kriza".

Neoliberalni kapitalizam postoji već oko 40 godina, podseća Đuričin i dodaje da je i naša zemlja bila pod pritiskom tog koncpepta, koji podrazumeva deregulaciju i totalnu privatizaciju.

Ipak, taj koncept doveo je, kaže, do granica održivosti i desila se kriza 2008, nakon čega su usledile nekonvencionalne mere, od kojih je najnekonvencionalnija bila štampanje novca ili tzv. kvantitativna olakšanja.

Štampanje novca stvara problem između stvorene i realizovane vrednosti. Vrednost se stvara na tržištu roba i usluga, a realizuje na finasijskom tržištu i ako je na finansijskom tržištu emitovana prevelika vrednost, spekulativni balon puca, što je dovelo do krize 2008, podseća Đuričin i dodaje da je od tada do kraja 2019. bilo, prema nekim procenama oko 40 manjih kriza.

Ipak, u sadašnjim uslovima Kina napreduje, a liberalne ekonomije imaju problem održivosti, navodi Đuričin.

Dodaje da se merama za rešavanje medicinske krize samo širi pukotina ekonomske krize, jer ako se ljudi zatvaraju ne radi ekonomija, a ako radi, ljudi se izlažu virusu i povećavaju se medicinski troškovi.

Đuričin, kao dobar poznavalac svetske ekonomije, ističe da je veoma važno da se u ovoj situaciji ne zaboravi na rešavanje dugoročnih problema, na kojima se danas u svetu već radi, a to je održiv ekonomski razvoj, što se pre svega odnosi na zelenu transformaciju i prelazak na cirkularnu ekonomiju, što znači pristup koji integriše ekonomiju i sistem upravljanja otpadom.

On napominje da se logično postavlja pitanje za svaku zemlju, pa i Srbiju, kako da obezbedi finansiranje skupih ekoloških projekata, kao i za novu industrijalizaciju zasnovanu na novim tehnologijama, odnosno industriju 4.0 i digitalizaciju.

U tom smislu je vrlo važno što će Srbija dobiti Zakon o digitalnoj imovini, koji je, ističe, kockica u mozaiku nove vizije razvoja naše zemlje.

Navodi da su kriptovalute danas realnost, iako su u početku bile osporavane, ali su sad dobile "pravo građanstva" s obzirom da guverneri centralnih banaka najvećih zemalja govore o njima u svojim ekspozeima.

Takođe, najveće investicione banke širom sveta ih prihvataju kao deo svog strukturnog portfolija, pored državnih obveznica, akcija tehnoloških kompanija, "hibridnih papira",u poslednje vreme - čak i onih zasnovanih na zlatu.

Đuričin podseća da je bitkoin u početku imao cenu od 2.000 dolara, dok je sada dostigao 23.000 dolara i navodi da pojedini procenjuju da će njegov plafon biti na čak 400.000 dolara.

Radi se o virtuelnom novcu, kojim se, preko određenih tehnologija četvrte industrijske revolucije, mogu finansirati zeleni projekti, tzv. "new green deal“.

Prema tome, ukazuje Đuričin, zemlja koja razmišlja da finansira transformaciju svoje privrede u smislu nove industrijalizacije mora računati i s modelom finansiranja koji je već prepoznat u EU i svetu.

To je velika korist za Srbiju jer, kako kaže, to znači da će od tog vida "štampanog" i "anticipativnog" novca moći da se finansira zelena transformacija.

Napominje da je novac u svakom slučaju stvar socijane konvencije i da u tom smislu nema limita.

U pitanju je uslovna emisija, usmerena na transformaciju. Taj digitalni novac se može koristiti i za unapređenje medicinskih sistema i drugo. Naravno, uz fini balans između realne i virtuelne ekonomije, relanih i virutalnih izvora finansiranja. To je veliki izazov budućeg doba, naglašava Đuričin.

Podseća da su na raspolaganu i drugi novi oblici finansiranja, kao što su zeleni krediti, zelene obveznice, da postoji nova regulativa, pa centralne banke privileguju banke koje finansiraju projekte za afirmaciju cikularne ekonomije i nultu ili nisku emisiju CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte.

Đuričin napominje da Srbija ima ekološki problem, koji je nasleđen, ali da, ako želimo da budemo deo Evrope, moramo to što pre da počnemo da rešavamo.

Tako da nova industrijalizacija, za koju se on kao ekonomista, inače, zalaže, a nedavno je iz vrha države pomenuta kao jedan od ciljeva u narednom periodu, za Srbiju znači pre svega strukturiranje postojeće proizvodnje u pravcu nove ekološki prihvatljive proizvodnje, koja je bazirana na pricip cikurularne ekonomije, poručio je on.

Kaže da se pokazalo da privrede kod kojih je doprinos realne ekonomije formiranju BDP-u veći imaju i mnogo veću mogućnost za amortizovanje šokova.

Tako je u Kini doprinos industrije formiranju BDP-a veći od 40 odsto, u SAD 14 odsto, dok se u nekim evropskim zemljama kreće između 14 i 20 odsto, a najveći procenat je u Nemačkoj.

Drugim rečima, privrede koje su razvijale model neoliberalnog kapitalizma bazirane su na dominaciji finansijskog sektora u kreiranju BDP-a i ogromnom usisavanju stvorene vrednosti, koje je mnogo značajnije nego što je učešće tog sektora u formiranju BDP-a, objašnjava profesor.

Dakle, pitanje nove industrije je pitanje primene tehnologije industrije 4.0 koje se baziraju na tzv. univerzalnoj konektivnosti, kao što su veštačka inteligencija, robotika i druge, koje su vrlo efikasne tehnologije i sa niskim troškovima.

Zato svaka nacionalna ekonomija koja želi da zadrži svoju poziciju i eventulano prosperira mora da se uključi u taj kolosek, poručio je Đuričin.