Hrvati traže berače gljiva, povrća, radnike na farmi...

Za sve te poslove hrvatska kompanija obezbeđuje minimalnu neto zaradu od 400 evra, uz obezbeđen zajednički smeštaj za više osoba.

Ti sezonski radnici mogu biti niskokvalifikovani i radno iskustvo je nebitno, a na konkurs, koji je otvoren do 15. juna, mogu podneti potrebnu dokumentaciju na srpskom jeziku. Osim tih sezonskih radnika, ista kompanija objavila je u Srbiji i oglas za prijem 15 vozača, koji moraju imati treći stepen stručne spreme i vozačku dozvolu B, C, E kategorije i licencu za profesionalne vozače. Minimalna plata i za vozače je 400 evra, uz obezbeđen smeštaj.

Sezonce za rad u turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji su prethodnih nedelja tražili i mnogi hrvatski i crnogorski hoteli, nudeći neto plate koje su znatno veće od onih za iste poslove kod nas. Pošto se i u Srbiji približava veća potražnja za sezoncima na branju voća i povrća, jasno je da je u toku regionalna bitka za sezonske radnike i da se ona vodi isključivo visinom zarade.

To što zemlje u regionu nude veće zarade sezonskim radnicima donosi da i srpski poljoprivrednici i privrednici moraju da povećaju dnevnice za rad u poljima. Prethodne godine su pokazale da posla na poljima ima, ali da nema radnika. Jedan od razloga zašto nezaposleni, pa čak i oni zaposleni s malim primanjima, neće da rade na njivama bile su niske dnevnice. Sada je priča drugačija i sezonski radnici dnevno mogu zaraditi između 2.000 i 3.000 dinara. Za vreme berbe voća vlasnici gazdinstava sezoncima, osim dnevnice, obezeđuju i obrok i prevoz.

U prva tri meseca ove godine, od kada je uvedeno elektronsko prijavljivanje sezonaca, prijavljeno je 4.200 radnika. Očekuje se da će taj broj biti daleko veći sada kada kreće sezona poljoprivrednih radova.

Tim pre što su sada poljoprivredna gazdinstva i privrednici pod većom kontrolom da bi što više sezonskih radnika ostvarilo prijavu na penzijski staž i osiguranje u slučaju povrede na radu. Kazna za nesavesne poslodavce je od 100.000 dinara do čak milion. 

Iako su vlasnici gazdinstava svesni toga da je do radnika sve teže doći i da su zbog toga dnevnice stalno u porastu, oni imaju svoju računicu, a ona zavisi pre svega od otkupne cene voća i potražnje za povrćem i njegove prodaje. Upravo zbog toga mnogi tvrde da, i pored toga što kubure sa sezonskim radnicima, ne mogu da plate dnevnice koje su danas važeće jer im niske prodajne cene njihovih proizvoda ne ostavljaju prostor za zaradu.

Poslodavci tvrde da u sezoni berbe moraju da angažuju radnike iz grada jer je u selima sve manje stanovnika, a i oni što su ostali nisu spremni da rade sezonske poslove. Po oceni Miloša Turiskog s portala „Poslovi Infostud”, problem predstavlja i činjenica da se sezonski poslovi obavljaju u određenim delovima Srbije pa ljudima generalno jeste problem da se presele za sezonski posao u drugi deo zemlje da bi radili negde daleko od kuće.

Od januara svaki poslodavac može prijaviti sezonca elektronskim putem i za njega redovno, dok traju radovi, plaćati doprinose. Ukoliko sezonci dolaze iz drugih krajeva države, poslodavci su dužni da im obezbede smeštaj i obroke. Kolika će ukupna dnevnica biti to ipak na kraju zavisi od dogovora s poslodavcem. Jer, država propisuje samo minimalnu cenu rada po radnom satu sezonca, a ona je daleko manje od one koju sada traže da bi brali, sortirali, vadili... Naime, donji minimum koji država propisuje je da za osam sati rada sezonski radnik ne može dobiti manje od 1.242 dinara. To je 70 odsto od minimalne cene rada po satu, koja ove godine iznosi 155,3 dinara. Kada se taj iznos pomnoži s osam sati radi, dođe se do 1.242 dinara, a teško da bi za taj iznos sezonci danas hteli da rade.

LJ. Malešević