Хрвати траже бераче гљива, поврћа, раднике на фарми...

За све те послове хрватска компанија обезбеђује минималну нето зараду од 400 евра, уз обезбеђен заједнички смештај за више особа.

Ти сезонски радници могу бити нискоквалификовани и радно искуство је небитно, а на конкурс, који је отворен до 15. јуна, могу поднети потребну документацију на српском језику. Осим тих сезонских радника, иста компанија објавила је у Србији и оглас за пријем 15 возача, који морају имати трећи степен стручне спреме и возачку дозволу Б, Ц, Е категорије и лиценцу за професионалне возаче. Минимална плата и за возаче је 400 евра, уз обезбеђен смештај.

Сезонце за рад у туризму и угоститељству у Србији су prеthodnih недеља тражили и многи хрватски и црногорски хотели, нудећи нето плате које су знатно веће од оних за исте послове код нас. Пошто се и у Србији приближава већа потражња за сезонцима на брању воћа и поврћа, јасно је да је у току регионална битка за сезонске раднике и да се она води искључиво висином зараде.

То што земље у региону нуде веће зараде сезонским радницима доноси да и српски пољопривредници и привредници морају да повећају дневнице за рад у пољима. Prеthodnе године су показале да посла на пољима има, али да нема радника. Један од разлога зашто незапослени, па чак и они запослени с малим примањима, неће да раде на њивама биле су ниске дневнице. Сада је прича другачија и сезонски радници дневно могу зарадити између 2.000 и 3.000 динара. За време бербе воћа власници газдинстава сезонцима, осим дневнице, обезеђују и оброк и превоз.

У прва три месеца ове године, од када је уведено електронско пријављивање сезонаца, пријављено је 4.200 радника. Очекује се да ће тај број бити далеко већи сада када креће сезона пољопривредних радова.

Тим пре што су сада пољопривредна газдинства и привредници под већом контролом да би што више сезонских радника остварило пријаву на пензијски стаж и осигурање у случају повреде на раду. Казна за несавесне послодавце је од 100.000 динара до чак милион. 

Иако су власници газдинстава свесни тога да је до радника све теже доћи и да су због тога дневнице стално у порасту, они имају своју рачуницу, а она зависи пре свега од откупне цене воћа и потражње за поврћем и његове продаје. Управо због тога многи тврде да, и поред тога што кубуре са сезонским радницима, не могу да плате дневнице које су данас важеће јер им ниске продајне цене њихових производа не остављају простор за зараду.

Послодавци тврде да у сезони бербе морају да ангажују раднике из града јер је у селима све мање становника, а и они што су остали нису спремни да раде сезонске послове. По оцени Милоша Туриског с портала „Послови Инфостуд”, проблем представља и чињеница да се сезонски послови обављају у одређеним деловима Србије па људима генерално јесте проблем да се преселе за сезонски посао у други део земље да би радили негде далеко од куће.

Од јануара сваки послодавац може пријавити сезонца електронским путем и за њега редовно, док трају радови, плаћати доприносе. Уколико сезонци долазе из других крајева државе, послодавци су дужни да им обезбеде смештај и оброке. Колика ће укупна дневница бити то ипак на крају зависи од договора с послодавцем. Јер, држава прописује само минималну цену рада по радном сату сезонца, а она је далеко мање од оне коју сада траже да би брали, сортирали, вадили... Наиме, доњи минимум који држава прописује је да за осам сати рада сезонски радник не може добити мање од 1.242 динара. То је 70 одсто од минималне цене рада по сату, која ове године износи 155,3 динара. Када се тај износ помножи с осам сати ради, дође се до 1.242 динара, а тешко да би за тај износ сезонци данас хтели да раде.

Љ. Малешевић