OPALA POTRAŽNJA ZA STARIM AUTOMOBILIMA U Novom Sadu prodato više polovnjaka nego u drugim gradovima Vojvodine zajedno

Ono što je dobro je to da kupci ne treba da brinu jer je ponuda polovnih vozila dobra, a iz nje se najčešće bira - na osnovu debljine novčanika. Po rečima menadžera za odnose s javnošću portala Polovni automobili Petra Veličkovića, na domaćem tržištu polovnih automobila dominiraju vozila proizvedena između 2007. i 2011. godine jer je u ukupnom broju prodatih polovnjaka takvih 43 odsto.

- Prošlu godinu obeležio je nastavak trenda pada prodaje polovnih automobila, koji je iznosio 2,7 odsto - rekao je Veličković. - Ako bismo to uporedili sa 2022., odnosno sa 2021. godinom, ohrabruje što taj procenat nije veliki. Naime, 2021. godine pad prodaje iznosio je čak 15 procenata, što govori da su u 2023. godini, ipak, zabeleženi nešto bolji prodajni rezultati. Uzroke blagog pada prodaje polovnjaka treba tražiti u geopolitičkoj situaciji u svetu, novim ratnim sukobima i inflaciji, a jedan od razloga slabijih prodajnih rezultata leži i u činjenici da su mnogi potencijalni kupci očekivali državnu subvenciju od 2.100 evra za kupovinu polovnih automobila standarda Evro 6, uz reciklažu starijih automobila s dizel motorima normi Evro 1, Evro 2 i Evro3.

Da je kupaca bilo manje potvrđuju i prodavci na auto placevima u Novom Sadu. Veličković to potkrepljuje podacima kojima raspolaže portal Polovni automobili, koji govore da je lane u nekoliko gradova u Vojvodini prodato manje automobila nego godinu ranije, ali je reč o veoma maloj razlici od oko 250 vozila. Naime, 2023. godine je u tim gradovima bilo oko 17.500 novih vlasnika polovnjaka, a 2022. godine oko 17.750. Samo u dva grada - Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici prošle godine prodato je više polovnjaka nego godinu ranije, a manje novih vlasnika polovnih vozila prošle godine je, u odnosu na 2022. godinu, bilo u Zrenjaninu, Subotici, Somboru, Bačkoj Palanci, Vršcu i Vrbasu.

Prema dostupnim podacima, u Novom Sadu je lane prodato 8.622 polovna automobila, u Subotici 2.443, u Zrenjaninu 1.767…

Veličković kaže i da nešto manje od polovine svih prodatih polovnih automobila iz uvoza - odnosno njih 47 odsto, ispunjava emisione standarde od Evro 1 do Evro 4, što znači da je reč o vozilima proizvedenim do 2009. godine. 

Prošle godine poskupeli su i polovni i novi automobili - kaže Petar Veličković. - Kada su polovnjaci u pitanju, od septembra prošle godine viši su troškovi uvoza jer je potrebno uverenje o homologaciji, naplaćuje se i ekološka taksa, pa su, uz troškove transporta, polovnjaci, u proseku, skuplji od oko 200 do 250 evra nego do tada.

- Iako je bilo najava da će početkom godine stupiti na snagu zabrana uvoza vozila s evro 3 i 4 motorom, to se još nije desilo, ali očekujem da do kraja godine hoće - kaže  Veličković. 

Naš sagovornik kaže da, tradicionalno, kupci polovnjaka najčešće kupuju vozila s dizel agregatima - oko 65 odsto, dok je oko 30 odsto benzinaca. Kada su u pitanju nova vozila, situacija je potpuno drugačija jer više od polovine svih novih vozila koja su prvi put registrovana prošle godine u Srbiji koristi benzin, dok je dizelaša oko 20 odsto.

D. Mlađenović