I mi vino za Kinu imamo! IZVOZ U NAJMNOGOLJUDNIJU ZEMLJU planete više je od izazova
Dok neki možda čekaju da postepeno smanjivanje carina za izvoz vina u doskora neprikosnoveno najmnogoljudniju zemlju sveta – Kinu stigne do željene nule prema Sporazumu o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, pa da se upuste u taj posao, oni koji su ga ranije započeli nemaju pritužbe na njegov tok ni sada, dok je opterećen carinskim taksama.
Ne osvrćući se na najčešće komentare da Srbija ne može da podmiri potrebe Kine za vinom, vlasnici dve vinarije sa Fruške gore ne odriču se tog biznisa, koji u svakom pogledu predstavlja izazov.
Vinarija „Fruškogorski vinogradi” iz Banoštora plasira svoje proizvode u Kinu, po rečima vlasnika Gordana Bašića, od pre desetak godina. Po njegovim mišljenju, prodati neki proizvod na kineskom tržištu veliki je izazov i na tako ogromnom prostranstvu, uz određeni trud i malo sreće, čovek može da pronađe svoje mesto.
– Često mi postavljaju pitanje: „Šta vi uopšte tamo tražite?“ Mi plasiramo u Kinu vina sve tri linije koje proizvodimo: „Fruškać” kao osnovnu, „Kvet” kao premijum liniju i „Tri sunca” kao super premijum liniju. Kada bismo poredili, siguran sam da bolje prolazimo u Kini nego na srpskom tržištu sa istim vinima – kaže Gordan Bašić.
Izvoz godinama traje u kontinuitetu, s izuzetkom oscilacija za vreme koronavirusa, napominje.
– Zastupljeni smo u dovoljnom broju restorana, kao i u vinskim šopovima. Krenuli smo od Šangaja, koji je bio osnovna baza, sad smo se malo spustili prema moru. U turističkim područjima više se konzumira vino i gledamo da idemo tamo – dodaje.
Kinezi ranije vino kao piće nisu poznavali
S obzirom na brojne specifičnosti naroda i države, prodor na kinesko tržište nije bio jednostavan i iziskivao je dosta truda.
– Da biste nekom prodali vino, taj neko mora da ga proba. To se iz vinograda, vinarije ili kancelarije ne može postići. Postoje sajmovi koje subvencionišu Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije, koji zahtevaju određeni lični trošak. Potrebno je uzeti kofer u ruke i staviti koji dinar u džep i otići u Kinu. Za uspeh u Kini potrebno je prvo da to hoćeš, da veruješ da ćeš uspeti i budeš uporan – ističe Bašić.
Boraveći često u Kini, kaže da se poslednjih 10-15 godina situacija drastično promenila na vinskoj sceni. Po njegovim rečima, Kinezi ranije vino kao piće nisu poznavali. Pili su uglavnom visoko alkoholna pića najčešće od pirinča.
Virtuelna prodaja
Prodajni centar u Sremskim Karlovcima, koji je predviđen letošnjim Memorandumom o razumevanju između Udruženja „Bermet”, Asocijacije kineskih privrednika u Republici Srbiji i dve kompanije – „Ningbo Xiangmiao Technology Co. Ltd.” iz grada Ningbo i preduzeća ARONIJA VITA d.o.o. iz Lazarevca, treba da unapredi plasman vina na kinesko tržište.
– To je šansa pre svega da se ona vina koja su već izvezena u Kinu bolje prodaju. Tim prodajnim centrom će upravljati Kinezi, a radiće kineska i naša radnica. Sve svoje agencije, a imaju ih 11 u Srbiji, Kinezi će uputiti na taj prodajni centar – objašnjava nekadašnji potpredsednik udruženja zadužen za međunarodnu saradnju Dražen Đurđić.
Njima su, dodaje, Sremski Karlovci inače vrlo značajni, a u tom slučaju će biti još značajniji.
– U prodajnom centru oni će moći da probaju vino, odaberu, plate „vičetom” i ono će im biti u kratkom roku ili za onoliko dana koliko oni budu želeli dostavljeno na kućnu adresu. To je roba koja je plaćena kod nas, izvezena i carinski rasknjižena. Svim turistima se nudi da kupe vina primenom novih tehnologija – kaže.
Kako se Kina otvarala prema svetu, njeni žitelji su počeli da upoznaju druge kulture, navike i da se zanimaju za vina. Počeli su i da ih piju, isprva s puno alkohola i na način na koji su navikli – na eks. S vremenom su naučili da poštuju obrasce vinske kulture i poštuju vino kao piće.
Bašić ističe da postoji ozbiljno opterećenje cene vina dok ne stigne u Kinu i da je pre koronavirusa brodski kontejnerski transport koštao simbolično u odnosu na sadašnji.
– Dok ne stupi na snagu međudržavni sporazum koji je potpisan sa Kinom, koji predviđa određen period relaksacije, optrećenja su šezdesetak odsto u startu na cenu vina. Mi trgujemo sa Kinezima po cenovniku koji važi za izvoz u bilo koju zemlju. U odnosu na količinu i potpisani ugovor mora doći do korekcije koja je prihvatljiva za obe strane, trgovački posmatrano. Na policama u Kini ta vina ne košaju svuda isto, ali su možda 30-40 odsto skuplja nego u Srbiji – napominje Bašić.
