Godina preduzetništva pokrenula nove poslove
Privredne aktivnosti u Srbiji iz godine u godinu beleže rast, o čemu svedoče i podaci o broju privrednih subjekata koji posluju na našem tržištu jer on stalno raste. Podaci Agencije za privredne registre govore da je pre nekoliko godina kod nas poslovalo 330.000 privrednih subjekata, a da je prošla godina završena s 360.000 upisanih u registar Agencije.
Posebno je zanimljiv broj malih biznisa jer je lane u Srbiji bilo 2.700 malih preduzeća više nego 2015. godine, a osim toga, broj brisanih iz registra zbog prestanka aktivnosti je 10.338 preduzeća manji.
Tome su, bez sumnje, doprineli makroekonomska stabilnost i smanjenje komercijalnih kamata, ali i brojni drugi činioci. Jedan od njih je i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru pa su mnogi posao morali da potraže na drugoj strani.
O tome kako i zašto se sve to dogodilo zamenik sekretara za mali i srednji biznis u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Gračanac kaže:
„Sve više ljudi shvata da je pokretanje sopstvenog biznisa jedina šansa za posao“, smatra on. „U prethodnom periodu su se lakše odlučivali da samostalno pokrenu posao jer su dobili mogućnost da iskoriste novac koji je država bespovratno obezbedila za nabavku opreme ili su uslovi bili mnogo povoljniji od komercijalnih. Mnogo privrednika se žalilo na to da se ne isplati da kreću u legalno poslovanje jer je nemoguće uspešno se nositi s konkurencijom koja dolazi iz sive zone. Međutim, zahvaljujući Programu borbe protiv sive ekonomije, situacija se promenila i rezultati su vidljivi. Poboljšana je i finansijska disciplina, što je takođe uticalo na povećanje broja privrednih subjekata u Srbiji. Dobro je što smo zabeležili pozitivne pomake, a posebno je važno i to što u svim tim segmenitma ima još prostora za napredak.“
Gračanac naglašava da je to deo rezultata psotignutih prošle godine koja je bila proglašena Godinom preduzetništva. Sada je pred nama Decenija preduzetništva, a trebalo bi stvoriti takvu strategiju u kojoj će mala i srednja preduzeća i njihovo poslovanje biti u prvom planu kao i u zemljama Evropske unije.
„Srbija treba da razvija sektor malih i srednjih preduzeća jer to od nas traže i strani investitori koji ovde posluju. Njima su potrebni dobavljači iz naše zemlje pa je i to šansa za dalji razvoj“, kaže Gračanac.
Naš sagovornik naglašava da bi u narednom periodu trebalo najviše raditi na smanjenju parafiskalnih nameta. Opštine su veoma osteljive na tu oblast jer su to njihovi izvori prihoda. Zato je potrebno u Srbiji stvoriti takavo poslovno okruženje u kojem će vlasnici malih i srednjih preduzeća seliti svoj posao iz opštine u opštinu zbog povoljnijeg ambijenta. Razvoj takve konkurencije izvesno će doneti smanjenje parafiskalnih nameta.
Ekonomski analaitičar Saša Đogović smatra da je neophodno da se smanje doprinosi vezani za zaposlene. On ističe i da bi ubuduće trebalo više raditi na promeni elektronske uprave, odnosno papire i šaltere bi definitivno trebalo poslati u istoriju i kompletno preći na elektronsku upravu jer će se na taj način smanjiti ono što se zove nevidljivi troškovi poslovanja, koji nisu mali.
Đogović naglašava da je vrlo bitno da se razvoj nastavi u tom pravcu, odnosno da se održi makroekonomska stabilnost.
D. Vujošević
