Година предузетништва покренула нове послове

Извор: Дневник (Ф. Бакић)

Привредне активности у Србији из године у годину бележе раст, о чему сведоче и подаци о броју привредних субјеката који послују на нашем тржишту јер он стално расте. Подаци Агенције за привредне регистре говоре да је пре неколико година код нас пословало 330.000 привредних субјеката, а да је прошла година завршена с 360.000 уписаних у регистар Агенције.

Посебно је занимљив број малих бизниса јер је лане у Србији било 2.700 малих предузећа више него 2015. године, а осим тога, број брисаних из регистра због престанка активности је 10.338 предузећа мањи.

Томе су, без сумње, допринели макроекономска стабилност и смањење комерцијалних камата, али и бројни други чиниоци. Један од њих је и забрана запошљавања у јавном сектору па су многи посао морали да потраже на другој страни.

2.700 малих предузећа више лане у односу на 2015. годину

О томе како и зашто се све то догодило заменик секретара за мали и средњи бизнис у Привредној комори Србије Александар Грачанац каже:

„Све више људи схвата да је покретање сопственог бизниса једина шанса за посао“, сматра он. „У prеthodnom периоду су се лакше одлучивали да самостално покрену посао јер су добили могућност да искористе новац који је држава бесповратно обезбедила за набавку опреме или су услови били много повољнији од комерцијалних. Много привредника се жалило на то да се не исплати да крећу у легално пословање јер је немогуће успешно се носити с конкуренцијом која долази из сиве зоне. Међутим, захваљујући Програму борбе против сиве економије, ситуација се променила и резултати су видљиви. Побољшана је и финансијска дисциплина, што је такође утицало на повећање броја привредних субјеката у Србији. Добро је што смо забележили позитивне помаке, а посебно је важно и то што у свим тим сегменитма има још простора за напредак.“

Промене набоље приметила и Светска банка

Да су услови пословања у Србији бољи него раније приметила је и Светска банка, а то је резултирало бољим положајем на „Дуинг бизнис” листи.

„Бизнисмени су боље услове пословања приказали у анкети коју је спровела Светска банка“, каже економски стручњак Милојко Арсић. „Зато је Србија напредовала на „Дуинг бизнис” листи и прошле године заузела 59. место од 132 рангиране државе.“

Грачанац наглашава да је то део резултата псотигнутих прошле године која је била проглашена Годином предузетништва. Сада је пред нама Деценија предузетништва, а требало би створити такву стратегију у којој ће мала и средња предузећа и њихово пословање бити у првом плану као и у земљама Европске уније.

„Србија треба да развија сектор малих и средњих предузећа јер то од нас траже и страни инвеститори који овде послују. Њима су потребни добављачи из наше земље па је и то шанса за даљи развој“, каже Грачанац.

Наш саговорник наглашава да би у наредном периоду требало највише радити на смањењу парафискалних намета. Општине су веома остељиве на ту област јер су то њихови извори прихода. Зато је потребно у Србији створити такаво пословно окружење у којем ће власници малих и средњих предузећа селити свој посао из општине у општину због повољнијег амбијента. Развој такве конкуренције извесно ће донети смањење парафискалних намета.

360.000 фирми у регистру АПР на крају прошле године

Економски аналаитичар Саша Ђоговић сматра да је неопходно да се смање доприноси везани за запослене. Он истиче и да би убудуће требало више радити на промени електронске управе, односно папире и шалтере би дефинитивно требало послати у историју и комплетно прећи на електронску управу јер ће се на тај начин смањити оно што се зове невидљиви трошкови пословања, који нису мали.

Ђоговић наглашава да је врло битно да се развој настави у том правцу, односно да се одржи макроекономска стабилност.

Д. Вујошевић