Država dreši kesu za prerađivačku industriju
NOVI SAD: Na prvoj ovogodišnjoj sednici, Vlada Srbije je, osim Uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja, usvojila i posebnu Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda.
Po tom aktu, novac se može dodeliti za investicone projekte u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda čija je minimalna vrednost 2.000.000 evra i kojima se obezbeđuje zapošljavanje najmanje 20 novih radnika na neodređeno vreme povezanih s investicionim projektom. Subvencije po radnom mestu su od 3.000 do 7.000 evra, u zavisnosti od razvijenosti lokalne samouprave u kojoj se investicija realizuje.
Već nekoliko godina procenjuje se da je prehrambena industrija Srbije veliki potencijal, ali da su ulaganja u nju skromna. Naime, doprinos prehrambene industrije bruto dodatoj vrednosti srpske privrede je već desetak godina negativan iako naša država ima veliki potencijal.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež objašnjava da niska bruto dodata vrednost, odnosno skromna zarada na domaćem tržištu, ali i na stranom, zapravo jeste ceh koji plaća ne samo srpski agrobiznis već i većina delatnosti prehrambene industrije, pre svega zbog nepovoljne proizvodne i izvozne strukture kojom dominiraju primarni proizvodi i oni nižeg stepena prerade.
To je posledica višedecenijskog tehnološkog zaostajanja, niskog nivoa ulaganja, domaćih i stranih, ali i neodgovarajuće državne politike u proteklom periodu, objasnio je Čadež.
Kako je dodao, ključna reč za promenu porizvodne strukture u poljoprivredno-prehrambenom sektoru su investicije, kako u primarnu proizvodnju kao sirovinsku bazu za dalju preradu, tako i sve drugo neophodno za razvijen sektor.
Drugim rečima, ističe on, potrebno je osavremenjavanje postojećih proizvodnih kapaciteta i izgradnja novih fabrika finalnih proizvoda, namenjenih najzahtevnijih tržištima.
Potrebne su nam investicije u nove tehnologije, automatizaciju proizvodnje, digitalizaciju proizvodnih i poslovnih procesa, u primenu inovacija i naučnih dostignuća, kao i u marketing i promociju agrobiznisa. Ohrabruje što je prehrambena industrija sve više u fokusu stranih investitora i što je od 2010. godine privukla više od milijarde direktnih stranih ulaganja, pre svega u one segmente proizvodnje gde imamo dobru sirovinsku bazu, kao što su industrija ulja i šećera, ali i konditorska industrija, koju karakteriše visok stepen finalnih proizvoda, ocenio je Čadež.
Naglašava da, koliko su važne strane investicije, toliko je bitno što sve više domaćih kompanija, ne samo velikih od kojih neke već uveliko ulažu u regionu već i malih i srednjih, imaju kapacitet da investiraju i da, zahvaljujući tome, proizvode i više i kvalitetnije, kao i da se bolje pozicioniraju na međunarodnom tržištu.
Na maksimalan iznos podsticaja mogu računati velika privredna društva – najviše do 50 odsto opravdanih troškova za realizaciju investicionog projekta, zatim srednja privredna društva – do 60 odsto opravdanih troškova, a mala privredna društva najviše do 70 odsto.
Novac dodeljen za ulaganja veća od 50 miliona evra ne može biti veći od četvrtine odsto troškova ulaganja, a za ulaganja veća od 100 miliona taj procenat ne može biti veći od 17 odsto.
Na listi 56 kompanija čiji su investicioni projekti podržani državnim podsticajima u prethodne dve godine, čak 29 je domaćih, među kojima su i firme iz prehrambene industrije. Od 30 kompanija čije je inicijative Privredna komora Srbije zastupala pred državnim institucijama, najveći broj upravo je iz poljoprivredno-prehrambenog sektora, istakao je Čadež.
LJ. Malešević
