Држава дреши кесу за прерађивачку индустрију
НОВИ САД: На првој овогодишњој седници, Влада Србије је, осим Уредбе о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања, усвојила и посебну Уредбу о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања у области производње прехрамбених производа.
По том акту, новац се може доделити за инвестицоне пројекте у области производње прехрамбених производа чија је минимална вредност 2.000.000 евра и којима се обезбеђује запошљавање најмање 20 нових радника на неодређено време повезаних с инвестиционим пројектом. Субвенције по радном месту су од 3.000 до 7.000 евра, у зависности од развијености локалне самоуправе у којој се инвестиција реализује.
Већ неколико година процењује се да је прехрамбена индустрија Србије велики потенцијал, али да су улагања у њу скромна. Наиме, допринос прехрамбене индустрије бруто додатој вредности српске привреде је већ десетак година негативан иако наша држава има велики потенцијал.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж објашњава да ниска бруто додата вредност, односно скромна зарада на домаћем тржишту, али и на страном, заправо јесте цех који плаћа не само српски агробизнис већ и већина делатности прехрамбене индустрије, пре свега због неповољне производне и извозне структуре којом доминирају примарни производи и они нижег степена прераде.
То је последица вишедеценијског технолошког заостајања, ниског нивоа улагања, домаћих и страних, али и неодговарајуће државне политике у протеклом периоду, објаснио је Чадеж.
Како је додао, кључна реч за промену поризводне структуре у пољопривредно-прехрамбеном сектору су инвестиције, како у примарну производњу као сировинску базу за даљу прераду, тако и све друго неопходно за развијен сектор.
Другим речима, истиче он, потребно је осавремењавање постојећих производних капацитета и изградња нових фабрика финалних производа, намењених најзахтевнијих тржиштима.
Потребне су нам инвестиције у нове технологије, аутоматизацију производње, дигитализацију производних и пословних процеса, у примену иновација и научних достигнућа, као и у маркетинг и промоцију агробизниса. Охрабрује што је прехрамбена индустрија све више у фокусу страних инвеститора и што је од 2010. године привукла више од милијарде директних страних улагања, пре свега у оне сегменте производње где имамо добру сировинску базу, као што су индустрија уља и шећера, али и кондиторска индустрија, коју карактерише висок степен финалних производа, оценио је Чадеж.
Наглашава да, колико су важне стране инвестиције, толико је битно што све више домаћих компанија, не само великих од којих неке већ увелико улажу у региону већ и малих и средњих, имају капацитет да инвестирају и да, захваљујући томе, производе и више и квалитетније, као и да се боље позиционирају на међународном тржишту.
На максималан износ подстицаја могу рачунати велика привредна друштва – највише до 50 одсто оправданих трошкова за реализацију инвестиционог пројекта, затим средња привредна друштва – до 60 одсто оправданих трошкова, а мала привредна друштва највише до 70 одсто.
Новац додељен за улагања већа од 50 милиона евра не може бити већи од четвртине одсто трошкова улагања, а за улагања већа од 100 милиона тај проценат не може бити већи од 17 одсто.
На листи 56 компанија чији су инвестициони пројекти подржани државним подстицајима у prеthodnе две године, чак 29 је домаћих, међу којима су и фирме из прехрамбене индустрије. Од 30 компанија чије је иницијативе Привредна комора Србије заступала пред државним институцијама, највећи број управо је из пољопривредно-прехрамбеног сектора, истакао је Чадеж.
Љ. Малешевић
