Dok ne padne cena, nema izvoza viška žita
Zalihe pšenice u Srbiji iznose oko 800.000 tona i čine 25 odsto ukupnog roda. Ako naša pšenica, koja je skuplja od ukrajinske za oko 7,5 dinara po kilogramu, ne bude konkurentna po cenama, novu žetvu dočekaćemo sa velikim količinama neprodatog žita, izjavila je za „Dnevnik” Sunčica Savović iz Udruženja Žita Srbije.
„Dve godine zaredom imali smo izuzetno dobar rod pšenice, 2021. godine rod je bio rekordan više od 3,4 miliona tona, a lane više od 3,2 miliona tona. Iz prethodne godine imali smo zalihe od oko 700.000 tona, godišnje, a za domaće potrebe treba nam najviše 1,8 miliona tona hlebnog zrna. Od jula prošle godine do februara ove godine ukupno smo izvezli nešto više od 611.000 tona, tako da trenutno zaliha i viškova za izvoz imamo oko 800.000 tona”, rekla je direktorka Savović.
Istakla je da viškove kojima raspolažemo nemamo gde da prodamo, zbog velike konkurencije, u prvom redu zbog ruske i ukrajinske pšenice, a onda i zbog žita koje imaju Bugarska, Rumunija i Mađarska.
„Izvoz kukuruza je bio simboličan od početka tržišne godine”, rekla je Savović. „Od 1. oktobra do kraja februara izvezli smo samo 268.500 tona, što znači da sa pokrivenim domaćim potrebama do novog roda za izvoz imamo oko 600.000 tona”.
„Zalihe nemamo gde da plasiramo, posebno zbog količine pšenice sa kojima raspolaže Ukrajina i koje se transportuju crnomorskim koridorom u okviru sporazuma koji je nedavno produžen između Rusije i Ukrajine. Prema nekim izvorima, transport je 60, a prema nekima 120 dana.
Ali, bez obzira na to koliko traje dužina transporta, taj period pokriva vreme kada dospeva nova žetva, što može da znači da su za domaće zalihe žita male šanse da se prodaju po sadašnjim cenama. Juče je, recimo, na Produktnoj berzi Novi Sad pšenica koštala 25,6 dinara.
Direktorka je istakla da koliko god se ta cena ovde činila niskom, dok ne budemo bili cenovno konkurentni, nećemo moći da izvezemo zalihe pšenice.
Govoreći o stanju roda i zaliha kukuruza, Savović je navela da trenutne zalihe iznose oko 600.000 tona ili 13 odsto roda.
„Drugu godinu zaredom imali smo loš rod kukuruza, ali on je prošle godine zaista bio desetkovan u odnosu kako na desetogodišnji prosek proizvodnje tako i u odnosu na godinu dana ranije. Rod kukuruza lane je iznosio 4,65 miliona tona i bio je za 27,5 odsto manji u odnosu na desetogodišnji prosek proizvodnje, a u odnosu na 2021. godinu za 23 odsto”, rekla je ona.
Prema njenim rečima, imali smo prenesene zalihe od 380.000 tona, koje su ostale zbog ograničenja i zabrane izvoza, dok godišnje trošimo oko 3,9 miliona tona.
Kilogram kukuruza juče je na Berzi vredeo 24,2 dinara.
Z. Delić