Док не падне цена, нема извоза вишка жита
Залихе пшенице у Србији износе око 800.000 тона и чине 25 одсто укупног рода. Ако наша пшеница, која је скупља од украјинске за око 7,5 динара по килограму, не буде конкурентна по ценама, нову жетву дочекаћемо са великим количинама непродатог жита, изјавила је за „Дневник” Сунчица Савовић из Удружења Жита Србије.
„Две године заредом имали смо изузетно добар род пшенице, 2021. године род је био рекордан више од 3,4 милиона тона, а лане више од 3,2 милиона тона. Из prеthodnе године имали смо залихе од око 700.000 тона, годишње, а за домаће потребе треба нам највише 1,8 милиона тона хлебног зрна. Од јула прошле године до фебруара ове године укупно смо извезли нешто више од 611.000 тона, тако да тренутно залиха и вишкова за извоз имамо око 800.000 тона”, рекла је директорка Савовић.
Истакла је да вишкове којима располажемо немамо где да продамо, због велике конкуренције, у првом реду због руске и украјинске пшенице, а онда и због жита које имају Бугарска, Румунија и Мађарска.
„Извоз кукуруза је био симболичан од почетка тржишне године”, рекла је Савовић. „Од 1. октобра до краја фебруара извезли смо само 268.500 тона, што значи да са покривеним домаћим потребама до новог рода за извоз имамо око 600.000 тона”.
„Залихе немамо где да пласирамо, посебно због количине пшенице са којима располаже Украјина и које се транспортују црноморским коридором у оквиру споразума који је недавно продужен између Русије и Украјине. Према неким изворима, транспорт је 60, а према некима 120 дана.
Али, без обзира на то колико траје дужина транспорта, тај период покрива време када доспева нова жетва, што може да значи да су за домаће залихе жита мале шансе да се продају по садашњим ценама. Јуче је, рецимо, на Продуктној берзи Нови Сад пшеница коштала 25,6 динара.
Директорка је истакла да колико год се та цена овде чинила ниском, док не будемо били ценовно конкурентни, нећемо моћи да извеземо залихе пшенице.
Говорећи о стању рода и залиха кукуруза, Савовић је навела да тренутне залихе износе око 600.000 тона или 13 одсто рода.
„Другу годину заредом имали смо лош род кукуруза, али он је прошле године заиста био десеткован у односу како на десетогодишњи просек производње тако и у односу на годину дана раније. Род кукуруза лане је износио 4,65 милиона тона и био је за 27,5 одсто мањи у односу на десетогодишњи просек производње, а у односу на 2021. годину за 23 одсто”, рекла је она.
Према њеним речима, имали смо пренесене залихе од 380.000 тона, које су остале због ограничења и забране извоза, док годишње трошимо око 3,9 милиона тона.
Килограм кукуруза јуче је на Берзи вредео 24,2 динара.
З. Делић