Deo industrije odlazi u istoriju sa čašama, tanjirima i slamkama

Tako bi u Evropi od 2021. godine veliki broj plastičnih prozvoda za jednokratnu upotrebu – tanjiri, čaše, kutije, slamčice, štapići za uši, plastični pribor za jelo, plastične posude... mogli prestati da se upotrebavljaju i praktično nestati s tržišta. Naime, Evropski pralament je odoborio novi zakon kojim će u Evropskoj uniji za dve godine početi zabrana korišćenja plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu. Da bi se tako nešto moglo desiti i u Srbiji, najavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji je istakao da će se, budući da Srbija želi da prati sve značajne odluke u oblasti životne sredine, svakako ići u tom pravcu.

– U EU su već ranije zauzeli politički stav da će ići ka tome i sada taj stav formalizuju i do kraja godine ćemo imati vrlo rezolutne mere koje će ići u tom pravcu – rekao je Trivan. – Moramo dobro da analiziramo situaciju u zemlji zbog mnogo konkretnih situacija koje će se dogoditi potencijalnim ukidanjem korišćenja plastike. Mora se pametno pristupiti i temeljno analizirati situacija, a što se mene tiče, nesumnjivo je da ćemo ići ka toj odluci, samo je pitanje termina kada ćemo to uraditi.

Prvi korak ka globalnom smanjenju korišćenja plastike je, da podsetimo, napravljen pre nekoliko godina, kada je u mnogim državama u svetu zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, a u mnogim se upotreba plastične ambalaže ograničava, a kese naplaćuju. Slični koraci preduzeti su i u Srbiji jer je pre oko godinu, prvo u velikim trgovinskim lancima a potom praktično svugde, započela naplata plastičnih kesa. To je nesumnjivo dovelo do njihove manje upotrebe, što je svakako dobro za kvalitet životne sredine jer je mali procenat plastike koja je razgradiva, ali je izvesno i da je ta mera smanjila proizvodnju plastičara, a time i njihove prihode.

A da je reč o značajnom broju onih koje bi odluka o zabrani korišćenja jednokratnih proizvoda od plastike mogla pogoditi govori i to što se proizvodnjom plastike u Srbiji bavi oko 2.000 privrednih društava. Ta industrija ima visok razvojni potencijal i veoma je značajna za celokupnu privredu, naročito zato što u tu posluje veliki broj malih i srednjih preduzeća. Kako bi eventualna primena zabrane plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu mogla uticati na domaće proizvođače sada je teško reći, a ni oni nisu raspoloženi da daju svoj sud o tome. Ipak, izvesno je da će se, ukoliko se ta odluka primeni i u Srbiji, to negativno uticati na obim proizvodnje.

Sirovina za proizvodnju plastike dobija se iz nafte, a za proizvodnju plastičnih proizvoda troši se oko osam odsto godišnjih rezervi nafte. U poslednjih deset godina u svetu je proizvedeno više plastičnih proizvoda nego tokom celog prošlog veka. Da bi se stalo na put zagađenju plastikom, Evropska komisija je predložila da se zabrani korišćenje jednokratnih plastičnih proizvoda, koji predstavljaju više od 70 odsto otpada.

Proizvođači u tom sektoru ostvaruju dobre rezultate, a plastični proizvodi plasiraju se u 80 zemalja. Ukupna proizvodnja vreća od polietilena, kesa od polietilena i vreća i kesa od ostalih plastičnih masa je 2017. godine dostigla 17.478 tona. Guma i plastika su sektori koji beleže suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, iako su visoko uvozno orijentisani zbog uvoza sirovina. I pored toga, taj sektor ima veći izvoz nego uvoz, što tu granu industrije čini konkurentnom. Suficit kod prerađivača plastike je 2017. godine iznosio oko 20,6 miliona evra. Tada je izvezeno robe za ukupno oko 142,6 milona evra, a uvezeno za oko 82,1 miliona. Izvezeno je čak 73 odsto više nego što je uvezeno.

D. Mlađenović