Da li je bitkoin valuta novog doba ili još jedna digitalna prevara

Ova globalna finansijska kriza našla se u fokusu mejling liste Sajferpanks, koja je okupljala istaknute kriptografe, računarske inženjere i naučnike u oblasti kriptografije. Ovde se i rodila ideja o kriptovaluti, vrsti virtuelne valute koja bi trebalo da objedini neka ranija rešenja kriptozaštite, kao što su dokaz o radu, algoritam bezbednog heširanja i lanac blokova informacija povezanih kriptografijom. 

Satoši Nakamoto, tvorac ove ideje, objavio je članak, nazvavši novu valutu bitkoin. Ovo je postala prva virtuelna valuta zaštićena kriptografijom, a rođen je i termin kriptovaluta. Ovu virtuelnu valutu ne kontroliše neka finansijska institucija, već akteri u bitkoin mrežama. 

Oni koji su škole učili na osnovama nemačke ekonomije znaju da je novac papirna ili bilo kakva druga fizička zamena za polog u zlatu, a država svojim sistemom – kod nas je to Narodna banka Srbije – garantuje da to zlato zaista i poseduje. Međutim...

Fiksni kurs ili „zlatni standard“, kako ga kolokvijalno poznajemo, okončan je 1971. godine, a današnje nacionalne valute nisu podržane zlatnim polugama, naftom ili bilo kojim drugim oblikom robe. Ideja je da države koriste razumnu finansijsku politiku da kontrolišu izdavanje novca kako bi uravnotežile inflaciju i podržale lokalnu ekonomiju. Važna tačka je poverenje. Građani i strane vlade podjednako moraju da veruju u to da nacionalne finansijske institucije ne stvaraju više (ili manje) novca nego što je prijavljeno – rekao je u analizi vezanoj za digitalne podatke kao sredstvo plaćanja Arvin Kamberi, potpredsednik Bitkoin asocijacije Srbije.

Emisija novih bitkoina je decentralizovana, ne zavisi od bilo kog regulatornog organa, obim emisije je unapred poznat. Standardni deo novih bitkoina dodaje se iznosu komisiona od transakcija uključenih u sledeći blok. Ukupan iznos kao nagradu prima onaj ko je sledeći blok dodao u bazu transakcija. Nakon formiranja svakih 210.000 blokova (otprilike jednom u četiri godine), veličina nagrade s novim bitkoinima je programirana da se prepolovi, odnosno, ova vrednost je opadajuća geometrijska progresija. Ukupna emisija bitkoina je ograničena, jer je zbir članova opadajuće geometrijske progresije, i neće premašiti 21 milion. U maju 2014. godine u opticaju je bilo 12,7 miliona bitkoina, u julu 2021. godine u opticaju je bilo 18,77 miliona bitkoina. Znači, postoji ograničena količina kojom se može trgovati i zato njegova vrednost ne opada, opet, sve dok ima struje, odnosno, interneta, i zato se masovno rudari, tačnije, traga za bitkoinima koji se prodaju na tržištu. 

Zašto su bitkoini popularni? Zato što ne poznaju granice, zaradu na kupovnom i prodajnom kursu, a zahvaljujući takozvanom pir-tu-pir sistemu (prebacivanje s jedne ravnopravne veb lokacije na drugu bez posrednika) nude veliku sigurnost, odnosno, tu razmenu, pošto je potpuno anonimna i bez internet posrednika, gotovo je nemoguće hakovati. Ono što je bitkoinu dalo krila jeste upravo ta kombinacija anonimnosti i nemogućnosti hakovanja, kao i činjenica da je, kao nova vrsta tehnologije, izbegavao sitnice poput procenta pri posredovanju, plaćanja raznih vrsta poreza i naknada. Zato je postao omiljena valuta darkneta, dip veba za sve vrste ilegalnih trgovina i veb sajtova koji Gugl ne indeksira. Obilato korišćenje na crnim internet berzama podiglo je njegovu vrednost i na belom delu interneta – sve dok najveća berza bitkoina, ali ne i sam bitkoin, nije hakovana 2014, kada je ukradeno oko 800.000 bitkoina. 

Od 2014. do 2016. onlajn trgovci su počeli da prihvataju bitkoin kao način plaćanja. Različite ideje oko dizajna i upotrebe blokčejna podstakle su pojavu drugih novih kriptovaluta, a takozvana kripto-industrija postajala je sve veća. Naravno da je upravo zbog toga bitkoin trgovina pretrpela značajne izmene: on više nije elektronski novac, već neka vrsta digitalnog zlata. Sve dok ima struje. 

Velika mana bitkoina je velika osetljivost na poremećaje na tržištu. Zbog kovid krize njegova vrednost pala je sa 20.000 dolara na samo 3.000, ali se situacija promenila kad su velike kompanije rešile da svoje rezerve ne ulažu u papirni novac, obveznice i akcije – već u bitkoin. Tako smo ušli u novu, digitalnu ekonomsku eru i bitkoin je tu da ostane.

Najnovija kriza u Ukrajini pokazala je da se tas još uvek klati: novac se ubrzano menja za zlatne poluge, s jedne strane, a sa druge, zemlje širom sveta dozvoljavaju trgovinu bitkoinima, integrišući ga u zvanični ekonomski sistem. U februaru 2021. giganti investicionih i hey fondova najavili su strategije za uvođenje bitkoina u svoja portfolija kao dugoročne investicije, a centralne banke su najavile da će početi da izdaju sopstvene verzije elektronskog novca za svakodnevnu upotrebu. Zato je neutralna uloga ICANN-a koji je rekao da neće Rusiji ukidati domene i tako ograničiti trgovinu ozbiljnim resursima, veoma važan za opstanak bitkoina, a zbog lakoće trgovine i sigurnosti i Ukrajina je dozvolila trgovinu kriptovalutama.

I, da znate: identitet osobe koja je pod imenom Satoši Nakamoto osmislila bitkoin nikada nije otkriven.

I. Radoičić