Bankarske naknade zakonite, populizam u sudstvu - početak haosa
BEOGRAD: Banke po zakonu imaju apsolutno pravo na naplatu naknade troška za obradu kredita, a suprotna rešenja sudova po tužbama klijenata zbog te naknade dovode u pitanje pravno-finansijsku sigurnost u zemlji i derogiraju vladavinu prava, ocenjeno je večeras na panelu "Zablude i mitovi o bankama" u organizaciji Libertarijanskog kluba (Libek).
Boris Begović, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, ukazao je na to da se sudovi u ovim sporovima najviše pozivaju na Zakon o obligacionim odnosima, i to na član 1065 koji definiše osnovne elemente koje ugovor o kreditu treba da sadrži, a previđaju član 1066 u kom se navode naknade, među kojima je i trošak obrade kredita, na čiju naplatu banke imaju pravo.
Predočio je takođe da osim Zakona o obligacionim odnosima, postoje i Zakon o bankama, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Zakon o deviznom poslovanju i mnoštvo podzakonskih akata, koje bi sudovi trebalo efikasnije da primenuju.
"Kada sudije presuđuju bez pravne osnove - to je početak haosa", rekao je Begović, primećujući da su sudovi na severu zemlje uglavnom donosili odluke u korist korisnika kredita, a na jugu u korist banaka, pa smo tako, kako je rekao u šali, "dobili novu podelu između Severa i Juga".
Ističući da se zabrine "kada populizam uđe u sudove, ali i u Narodnu banku Srbije", naveo je da mu nije jasno pismo koje je NBS uputila prošlog leta bankama, a u kom im je predložila da naplaćuju uniformnu naknadu, što po njegovim rečima, "nije utemeljeno u zakonu".
"S takvim rešenjem, najsiromašniji će plaćati naknadu 450 odsto više, a najbogatiji 45 odsto manje", objasnio je Begović, i konstatovao da i centralna banka, sudovi i mnoge druge institucije i javna preduzeća svoje naknade izražavaju i naplaćuju kao procenat.
Osvrćući se na pozive pojedinih udruženja za zaštitu potrošača koja podstiču klijente da tuže banke, profesor Begović je rekao da će korist od toga imati samo advokati koji će jedini sigurno naplatiti svoju uslugu od one strane koja izgubi spor, a kao kuriozitet je naveo da je imao uvid u presudu u kojoj je vrednost spora iznosila samo 561 dinar.
Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete Zzeneral banke, i profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), naglasio je da će, ako se unese element pravne nesigurnosti različitim tumačenjem Zakona i biranjem članova iz zakona kojima se obrazlaže odluka, to naneti veliki udarac bankarskom sektoru, pogotovo ako odluke budu imale element retroaktivnosti.
Pitić je rekao da svako ograničavanje bilo kamata, naknada ili provizija vodi ka stvaranju paralelnog tržišta, i založio se za jačanje konkuretnosti među bankama u smislu bolje i povoljnije cene bankarskih usluga umesto "plafoniranja" cena.
"Dolaskom u našu zemlju strane banke osim kapitala donose još jednu važnu stvar, a to je etika poslovanja u skladu sa evropskim standardima. Bojim se da ćemo izgubiti njihovo poverenje u sistem prava i da će strani bankari početi da odlaze", kazao je on.
Takođe je ukazao na potrebu edukacije klijenata.
Povodom čestih napisa u tabloidima da su kamate na kredite "zelenaške", napomenuo je da rizik premije zemlje utiče na visinu kamata, i da su one niže od premije rizika Srbije. To je ilustrovao podacima da kamate za opštine, čak i u situaciji kada one još nemaju kompletno popisanu imovinu, iznose oko 1,5 odsto, za velike firme nešto malo iznad 1,0 odsto, a za preduzeća srednje veličine između dva i tri procenta.
Šef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Danijel Berg, rekao je da ugovor predstavlja srž bankarstva. Kao anegdotu je ispričao da je na početku karijere uvek bio iznenađen kako to banka ljudima da novac, a oni ga vrate.
"Šef u kreditnom odeljenju mi je rekao da je to zato što funkcioniše pravni sistem, a to je u ovom slučaju ugovor", poručio je Berg.