Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Balkan bez barijera i granica brže otvara nova radna mesta

12.06.2017. 08:50 08:52
Piše:
Foto: Dnevnik (S. Šušnjević), ilustracija

Ekonomski stručnjaci za zemlje Zapadnog Balkana imaju dobar savet. U jednoj rečenici mogao se čuti na Bečkom ekonomskom formu: manje politike a više ekonomije.

Formiranje zajedničkog tržišta u regionu trebalo bi da donese baš to. Od buduće balkanske carinske unije očekuju se nova radna mesta, manji troškovi proizvodnje i mnogo više stranih invesitcija. O tome kako bi ekonosmko približavanje trebalo da počne znaće se više nakon samita lidera Zapadnog Balkana koji će se održati tokom ovog meseca u Trstu.

A šta bi privrednici mogli očekivati?

„Veoma je dobro što je neko došao na tu ideju, a bilo bi bolje da je to urađeno još ranije“, kaže ekonomski analitičar Saša Đogović. „Svakako da će investitorima, i stranim i domaćim, koji posluju u regionu biti lakše da rade ako bude manje carinskih barijera i dokumenata koje treba sakupiti kod uvozno-izvoznih poslova. Proizvođačima će to smanjiti troškve i biće konkurentniji. Što se tiče stranih investitora, mogućnost plasmana na veće tržište je dobrodošla: lakše se donosi odluka o ulaganju u tržište od 20 miliona potrošača nego u nekoliko manjih koja broje isto. Po meni, posebno dobra je ideja o izgradnji saobraćajnica i modernih puteva. Čim je u nekom regionu infastrukturna povezanost moderna i gradi se, on odmah za većinu ulagača postane interesnatiji za investiranje. Ipak, uprkos svim dobrim stranama, mislim da se jače ekonomsko povezivanje regiona neće dogoditi odmah sutra. Treba sačekati samit u Trstu pa da vidimo kuda i kako će ići to povezivanje. Onda će biti i lakše oceniti kako će to uticati na privredni razvoj.“


Evropa naša nasušna

Srbija čak 64,9 odsto ukupne razmene sa svetom obavlja sa zemljama Evropske unije. Glavni partneri su nam Nečačka i Italija, a u regionu Mađarska. Baš ti podaci su dokaz da međuregionalnu saradnju treba podsticati.


Prvi čovek Oportjuniti banke Vladimir Vukotić kaže da će u novim uslovima i šanse za finansiranje novih ulaganja biti i veće i lakše. Što se tiče samog bankarskog sistema, tu je Narodna banka Srbije vodila proaktivnu ulogu i naši propisi i zakoni su na tom polju vrlo blizu onih koji se primenjuju u Evropskoj uniji.

Vlasnici malih preduzeća uvek počinju prve izvozne poslove u regionu, a što je manje barijera i raznih potvrda i analiza koje treba prikupiti, to je bolje. Jedni od onih s izvoznim ambicijama su i vlasnici fabrike čokolade „Eugen” iz Novog Sada

„Pojednostavljivanje izvoznih procedura nama će i te kako dobro doći“, kaže direktor i jedan od suvlasnika kmpanije Petar Jovanović.

„Naši proizvodi lakše nalaze kupce na razvijeniim tržištima regiona, poput Slovenije, Hrvatske. Da li će nam sporazum otvoriti nova tržišta, ostaje da se vidi. Ali to sigurno ne može da zameni članstvo u Evropskoj uniji. Evo, baš nedavno nam je propao posao izvoza čokolade u Grčku. Kupac je bio zadovoljan cenom i kvalitetom, ali je procedura uvoza za njega bila prekomplikovana.       

D. Vujošević

Piše:
Pošaljite komentar