Балкан без баријера и граница брже отвара нова радна места
Економски стручњаци за земље Западног Балкана имају добар савет. У једној реченици могао се чути на Бечком економском форму: мање политике а више економије.
Формирање заједничког тржишта у региону требало би да донесе баш то. Од будуће балканске царинске уније очекују се нова радна места, мањи трошкови производње и много више страних инвеситција. О томе како би еконосмко приближавање требало да почне знаће се више након самита лидера Западног Балкана који ће се одржати током овог месеца у Трсту.
А шта би привредници могли очекивати?
„Веома је добро што је неко дошао на ту идеју, а било би боље да је то урађено још раније“, каже економски аналитичар Саша Ђоговић. „Свакако да ће инвеститорима, и страним и домаћим, који послују у региону бити лакше да раде ако буде мање царинских баријера и докумената које треба сакупити код увозно-извозних послова. Произвођачима ће то смањити трошкве и биће конкурентнији. Што се тиче страних инвеститора, могућност пласмана на веће тржиште је добродошла: лакше се доноси одлука о улагању у тржиште од 20 милиона потрошача него у неколико мањих која броје исто. По мени, посебно добра је идеја о изградњи саобраћајница и модерних путева. Чим је у неком региону инфаструктурна повезаност модерна и гради се, он одмах за већину улагача постане интереснатији за инвестирање. Ипак, упркос свим добрим странама, мислим да се јаче економско повезивање региона неће догодити одмах сутра. Треба сачекати самит у Трсту па да видимо куда и како ће ићи то повезивање. Онда ће бити и лакше оценити како ће то утицати на привредни развој.“
Европа наша насушна
Србија чак 64,9 одсто укупне размене са светом обавља са земљама Европске уније. Главни партнери су нам Нечачка и Италија, а у региону Мађарска. Баш ти подаци су доказ да међурегионалну сарадњу треба подстицати.
Први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић каже да ће у новим условима и шансе за финансирање нових улагања бити и веће и лакше. Што се тиче самог банкарског система, ту је Народна банка Србије водила проактивну улогу и наши прописи и закони су на том пољу врло близу оних који се примењују у Европској унији.
Власници малих предузећа увек почињу прве извозне послове у региону, а што је мање баријера и разних потврда и анализа које треба прикупити, то је боље. Једни од оних с извозним амбицијама су и власници фабрике чоколаде „Еуген” из Новог Сада
„Поједностављивање извозних процедура нама ће и те како добро доћи“, каже директор и један од сувласника кмпаније Петар Јовановић.
„Наши производи лакше налазе купце на развијениим тржиштима региона, попут Словеније, Хрватске. Да ли ће нам споразум отворити нова тржишта, остаје да се види. Али то сигурно не може да замени чланство у Европској унији. Ево, баш недавно нам је пропао посао извоза чоколаде у Грчку. Купац је био задовољан ценом и квалитетом, али је процедура увоза за њега била прекомпликована.
Д. Вујошевић