Balcerovič: Mere podrške država da ne budu dugoročno rešenje
MINHEN: Fiskalne i monetarne mere, kojima države nastoje da pomognu svojim privredama u uslovima krize izazvane pandemijom Kovid-19 su razumljive i opravdane, ali ne smeju da postanu dugoročne, jer “lak novac” ne rešava strukturne i sistemske ekonomske probleme.
Ovo je ključna poruka Lešeka Balceroviča, profesora ekonomije na Varšavskoj školi ekonomije i bivšeg guvernara Narodne banke Poljske, sa večerašnjeg skupa u organizaciji IFO Instituta iz Minhena, na kojem je učestvovao i Tanjug.
Tema vebinara bila je “Problemi ekonomskog rasta u EU u vreme Kovid-19: Glavni izvori i potencijalna rešenja”.
Balcerovič je povukao paralelu između korona krize i one iz 2008. i istakao da velika finansijska kriza nije dovela do trajnih šteta u globalnoj trgovini, kao Kovid-19, inače bi oporavak od nje bio još duži i sporiji.
Pored toga, dodao je, starenje stanovništva u naprednim ekonomijama se nastavilo, a njihovi demografski profili su lošiji nego pre 12 godina.
Globalni dug u svim glavnim kategorijama naglo je porastao, kako u naprednim, tako i u ekonomijama u nastajanju. Cene finansijske imovine dostigle su vrlo visoke nivoe, a globalno važne centralne banke, pre svega FED i ECB, vodile su tokom ovog perioda nekonvencionalnu monetarnu politiku, držeći kamatne stope na istorijski niskim nivoima i bavile se neviđenim štampanjem novca, kako bi intervenisale na finansijskim tržištima, rekao je Balcerovič.
Prema njegovim rečima, sada nam je stigla nova kriza u obliku virusa Kovid-19, koja će, udružena sa, kako kaže, štetnim nuspojavama i problemima vođenja ultralabave monetarne politike, biti teža za prevazilaženje.
Među te štetne nuspojave ubrojao je spor globalni rast nakon globalne finansijske krize, nagli porast globalnog duga i naduvane cene finansijskih aktiva, dodajući da je ”teško poreći” da je tome doprinela kontinuirana politika “monetarnog labavljenja”.
Mere ekonomskih podsticaja u aktuelnoj krizi moraju da budu kratkoročne, a ne da ostanu na snazi u dužem roku, upozorio je.
U suprotnom, raspoloživost obilnog bezuslovnog finansiranja Evropske centralne banke mogla bi da oslabi političku volju za daljim sprovođenjem strukturnih reformi.
Na pitanje Tanjuga da li aktuelna korona kriza može da dovede u pitanje ideju globalizma, Balcerovič je rekao da, nažalost, ima onih koji će ovu situaciju iskoristiti kao odbranu svojih protekcionističkih politika, pri čemu globalizacija nije ni na koji način doprinela krizi, već je, naprotiv, doprinela oporavku posle globalne finansijske krize.
Dugoročniji izgledi rasta zavisiće, kaže, od dinamike epidemije i karaktera ekonomskih mera, pri čemu će na brzinu i trajanje oporavka, pored domaćih politika, u velikoj meri uticati i međunarodne politike, posebno one koje vode globalne sile - SAD i EU.
Neselektivne makro stimulacije ne smeju da blokiraju tržišne procese, poručio je Balcerovič i zaključio da ubrizgavanje velike količine novca u finansijske kanale i preduzeća neće “izlečiti bolesne privrede”, koje imaju strukturne probleme, kao što ni loš lek ne može da izleči bolesnika.
