Autobuske karte (ni)su duplo skuplje od proseka u EU

U analizi urađenoj s Grupom Svetska banka se navodi da su usluge autobuskog prevoza od presudnog značaja za mobilnost putnika u Srbiji jer imaju udeo 1,5 puta veći od zbirnog udela drumskog i železničkog saobraćaja.

Autobuski prevoz u Srbiji ima i preko tri puta veći udeo od javnog prevoza u drumskom saobraćaju u Evropskoj uniji. Autobusi redovno saobraćaju do većine gradova u Srbiji dok, prema podacima iz 2018. godine, putnički vozovi prevezu manje od jedan posto putnika, a u vazdušnom saobraćaju na domaćim linijama nema redovnih komercijalnih letova.

- Korisnici usluga bi mogli da uštede 20 miliona dolara godišnje u izdacima na autobuske karte i stanične usluge kada bi konkurencija bila intenzivnija - ocenjeno je u analizi i navedeno da bi to donelo smanjenje cene karata od 10 posto.

Iako je u Srbiji, prema podacima iz 2019. godine, dohodak tek 41 posto proseka EU, ovde su cene karata po kilometru približno dvostruko veće od prosečne cene u zemljama EU. Cene na autobuskim stanicama za ukrcavanje i iskrcavanje putnika u Srbiji su za bar 35 posto veće nego u Nemačkoji ili Poljskoj, navodi se u analizi.

Kako se navodi, na dve trećine svih autobuskih linija u Srbiji saobraća samo po jedan prevoznik, a na republičkom nivou 10 najvećih poslovnih grupacija opslužuje 52 posto mreže linija u Srbiji. Autoprevoznici su vlasnici većine autobuskih stanica, a svaki grad najčešće ima samo po jednu autobusku stanicu, čime se dodatno učvršćuje lokalna dominacija prevoznika. Dodaje se da autobuske stanice često naplaćuju dodatne naknade na cenu karte prodate u svojim prostorijama i pružaju povezanim prevoznicima povoljniji tretman nego konkurentima.

Generalni drektor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja  “Srbijatransport” Goran Aleksić ukazuje da nije tačno da su cene autobuskih karata u Srbiji više nego u drugim zemljama, te da bi, da u ovom poslu ima  velike profitabilnosti na našim drumovima, bilo daleko više  novih autobusa. Po njegovim rečima, sadašnje cene nisu na ekonomskim niovu, odnosno kad se pogleda  struktura troškova i broj putnika, na donjoj su granici rentabiliteta i ne daju šansu za razvoj.

- Cene karata, posebno sada kada su porasle cene goriva i povećane zarade zaposlenih u saobraćaju, ispod su ili na donjoj granici ekonomske održivosti poslovanja - kaže Aleksić. - Treba imati u vidu i to da je u mnogim zemljama EU javni prevoz putnika tretiran kao komercijalna delatnost i da su prevoznici subvencionisani s oko 60 odsto troškova. Kod nas međumesni saobraćaj nema subvencije, što bi bilo i u interesu putnika jer bi cene bile još prihvatljivije, više bi bilo putnika u prevozu, manje bi se koristila sopstvena vozila, bila bi manja potrošnja goriva, a time bi se pozitivno uticalo na životnu sredinu, već je prepušten tržištu.

On ukazuje da ima pojedinih autobuskih stanica na kojima su cene karata prilično visoke.

Grupa Svetska banka i KZK kao mere za unapređenje tog tržišta predlažu da Vlada Srbije izmeni Zakon radi snižavanja uslova za izdavanje licenci za prevoz putnika i ograničavanja ekskluzivnih prava autoprevoznika i operatera autobuskih stanica. Predlažu i da Ministarstvo saobraćaja objedini podatke o međumesnim autobuskim linijama i učini ih javno dostupnim.

Dodatna mera je da KZK prati poslovanje velikih autoprevoznika i pružalaca staničnih usluga i po pravilu da reaguje na povrede konkurencije.

- Razlog za to je što ne postoji metodologija za utvrđivanje cene staničnih usluga iako je, u skladu sa Zakonom o javnom prevozu putnika, to trebalo da bude urađeno u februaru 2017. godine. Neuređene cene na autobuskim stanicama problem su i za prevoznike i putnike i zato i podstičemo nadležne da se utvrdi odgovarajuća metodologija - kaže Aleksić.

- Za bilo kakvo ozbiljnije uređenje javnog prevoza putnika neophodna je strategija saobraćaja jer je saobraćaj sistem koji ima veliku važnost. Prošle godine Vlada Srbije je prepoznala u kakvoj su se situaciji našli  autobuski prevoznici i obezbedila je subvencije za održavanje poslovanja javnih prevoznika - 600 evra za svaki autobus u periodu od šest meseci. Zbog krize izazvane pandemijom koronavirusa, rasta cene goriva i nedostatka profesionalnih vozača uputili smo inicijativu da se tako nešto ponovi dok se sistemski ne uredi ekonomska održivost poslovanja javnih prevoznika u Srbiji - kaže Aleksić.

D. Mlađenović