Аутобуске карте (ни)су дупло скупље од просека у ЕУ

У анализи урађеној с Групом Светска банка се наводи да су услуге аутобуског превоза од пресудног значаја за мобилност путника у Србији јер имају удео 1,5 пута већи од збирног удела друмског и железничког саобраћаја.

Аутобуски превоз у Србији има и преко три пута већи удео од јавног превоза у друмском саобраћају у Европској унији. Аутобуси редовно саобраћају до већине градова у Србији док, према подацима из 2018. године, путнички возови превезу мање од један посто путника, а у ваздушном саобраћају на домаћим линијама нема редовних комерцијалних летова.

- Корисници услуга би могли да уштеде 20 милиона долара годишње у издацима на аутобуске карте и станичне услуге када би конкуренција била интензивнија - оцењено је у анализи и наведено да би то донело смањење цене карата од 10 посто.

Иако је у Србији, према подацима из 2019. године, доходак тек 41 посто просека ЕУ, овде су цене карата по километру приближно двоструко веће од просечне цене у земљама ЕУ. Цене на аутобуским станицама за укрцавање и искрцавање путника у Србији су за бар 35 посто веће него у Немачкоји или Пољској, наводи се у анализи.

Како се наводи, на две трећине свих аутобуских линија у Србији саобраћа само по један превозник, а на републичком нивоу 10 највећих пословних групација опслужује 52 посто мреже линија у Србији. Аутопревозници су власници већине аутобуских станица, а сваки град најчешће има само по једну аутобуску станицу, чиме се додатно учвршћује локална доминација превозника. Додаје се да аутобуске станице често наплаћују додатне накнаде на цену карте продате у својим просторијама и пружају повезаним превозницима повољнији третман него конкурентима.

Генерални дректор Пословног удружења друмског саобраћаја  “Србијатранспорт” Горан Алексић указује да није тачно да су цене аутобуских карата у Србији више него у другим земљама, те да би, да у овом послу има  велике профитабилности на нашим друмовима, било далеко више  нових аутобуса. По његовим речима, садашње цене нису на економским ниову, односно кад се погледа  структура трошкова и број путника, на доњој су граници рентабилитета и не дају шансу за развој.

- Цене карата, посебно сада када су порасле цене горива и повећане зараде запослених у саобраћају, испод су или на доњој граници економске одрживости пословања - каже Алексић. - Треба имати у виду и то да је у многим земљама ЕУ јавни превоз путника третиран као комерцијална делатност и да су превозници субвенционисани с око 60 одсто трошкова. Код нас међумесни саобраћај нема субвенције, што би било и у интересу путника јер би цене биле још прихватљивије, више би било путника у превозу, мање би се користила сопствена возила, била би мања потрошња горива, а тиме би се позитивно утицало на животну средину, већ је препуштен тржишту.

Он указује да има појединих аутобуских станица на којима су цене карата прилично високе.

Група Светска банка и КЗК као мере за унапређење тог тржишта предлажу да Влада Србије измени Закон ради снижавања услова за издавање лиценци за превоз путника и ограничавања ексклузивних права аутопревозника и оператера аутобуских станица. Предлажу и да Министарство саобраћаја обједини податке о међумесним аутобуским линијама и учини их јавно доступним.

Додатна мера је да КЗК прати пословање великих аутопревозника и пружалаца станичних услуга и по правилу да реагује на повреде конкуренције.

- Разлог за то је што не постоји методологија за утврђивање цене станичних услуга иако је, у складу са Законом о јавном превозу путника, то требало да буде урађено у фебруару 2017. године. Неуређене цене на аутобуским станицама проблем су и за превознике и путнике и зато и подстичемо надлежне да се утврди одговарајућа методологија - каже Алексић.

- За било какво озбиљније уређење јавног превоза путника неопходна је стратегија саобраћаја јер је саобраћај систем који има велику важност. Прошле године Влада Србије је препознала у каквој су се ситуацији нашли  аутобуски превозници и обезбедила је субвенције за одржавање пословања јавних превозника - 600 евра за сваки аутобус у периоду од шест месеци. Због кризе изазване пандемијом коронавируса, раста цене горива и недостатка професионалних возача упутили смо иницијативу да се тако нешто понови док се системски не уреди економска одрживост пословања јавних превозника у Србији - каже Алексић.

Д. Млађеновић