Izvoz i investicije poguraće rast privrede
Domaća privreda je tokom 2015. izašla iz recesije pod uticajem poboljšavanja tražnje u evrozoni i intenziviranja investicione aktivnosti u zemlji, i tako ostvarila realni
rast od oko 0,8 odsto, i to uprkos relativno slaboj domaćoj tražnji, zaključuje se u publikaciji „Economic Digest – Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove“ Hipo Alpe-Adrija banke.
– Ti trendovi bi se mogli intenzivirati u predstojećim kvartalima pa bi se tokom 2016, čini se, moglo očekivati dalje ubrzavanje rasta, koji će ipak, po svemu sudeći, biti donekle ograničen i dalje relativno slabom domaćom tražnjom – ističe Marko Danon, finansijski analitičar Hipo Alpe-Adrija banke. – U tim uslovima, nakon realnog rasta BDP-a od oko 0,8 procenata u 2015. godini, u ovoj se može očekivati rast od oko 1,5 odsto.
Usled jačanja strane tražnje, deficit platnog bilansa je tokom 2015. znatno umanjen u odnosu na prethodne godine. Osim toga, deficit je bio adekvatno pokriven stranim prilivima kapitala, što je doprinelo i relativnoj stabilnosti dinara u većem delu godine. Ipak, krajem 2015. vrednost dinara, kao i drugih slobodno plutajućih valuta u regionu, oslabila je u odnosu na evro, što je posledica neto odliva portfolio investicija s regionalnih tržišta duga, nakon pooštravanja restriktivnosti američke centralne banke (FED). Iako je domaći eksterni deficit značajno sužen, ostaje među najvećim u Istočnoj i Centralnoj Evropi pa će zato, po svemu sudeći, vrednost dinara u srednjem roku ostati relativno osetljiva na eventualne rizike u međunarodnim tokovima kapitala i u narednom periodu.
Pomenuti trend slabe domaće tražnje, ali i snižavanje svetskih cena energenata, ograničili su inflatorne pritiske tokom 2015, a ti trendovi bi se mogli zadržati i u 2016. Niska inflacija je, čini se, omogućila centralnoj banci da postepeno snižava referentnu kamatnu stopu sredinom 2015. Nastavak ciklusa monetarnog popuštanja bi se pod uticajem slabih inflatornih pritisaka mogao nastaviti i u 2016, ali će to ipak, po svemu sudeći, zavisiti i od narednih poteza ključnih centralnih banaka u svetu, imajući pre svega u vidu nagoveštaje daljeg pooštravanja FED-ove kamatne stope, odnosno izglede produžavanja programa kvantitativnih olakšica Evropske centralne banke (ECB) , zaključuju ekonomski analitičari Hipo Alpe-Adrija banke.
D. U.
Deficit pod kontrolom
Naspram relaksacije monetarne politike, fiskalna politika je tokom 2015. poprimila relativno restriktivan karakter, u uslovima sprovođenja mera konsolidacije. Tako je buyetski deficit centralne države tokom prvih 11 meseci 2015. umanjen čak oko 80 procenata međugodišnje, i to najviše u skladu sa smanjenim tekućim i kapitalnim rashodima, kao i boljim neporeskim prihodima. Zbog toga je deficit na nivou protekle godine, po svemu sudeći, dostigao niži iznos od prvobitno planiranog od 4,5 odsto BDP-a. Sudeći po Zakonu o buyetu za 2016, u predstojećoj godini može se očekivati nastavak trenda sužavanja deficita ka nivou od oko tri do tri i po odsto BDP-a, zaključuju ekonomski analitičari Hipo Alpe-Adrija banke.