Извоз и инвестиције погураће раст привреде

раст од око 0,8 одсто, и то упркос релативно слабој домаћој тражњи, закључује се у публикацији „Ецономиц Дигест – Квартални водич кроз финансијске и тржишне трендове“ Хипо Алпе-Адрија банке.

– Ти трендови би се могли интензивирати у предстојећим кварталима па би се током 2016, чини се, могло очекивати даље убрзавање раста, који ће ипак, по свему судећи, бити донекле ограничен и даље релативно слабом домаћом тражњом – истиче Марко Данон, финансијски аналитичар Хипо Алпе-Адрија банке. – У тим условима, након реалног раста БДП-а од око 0,8 процената у 2015. години, у овој се може очекивати раст од око 1,5 одсто.

Услед јачања стране тражње, дефицит платног биланса је током 2015. знатно умањен у односу на претходне године. Осим тога, дефицит је био адекватно покривен страним приливима капитала, што је допринело и релативној стабилности динара у већем делу године. Ипак, крајем 2015. вредност динара, као и других слободно плутајућих валута у региону, ослабила је у односу на евро, што је последица нето одлива портфолио инвестиција с регионалних тржишта дуга, након пооштравања рестриктивности америчке централне банке (ФЕД). Иако је домаћи екстерни дефицит значајно сужен, остаје међу највећим у Источној и Централној Европи па ће зато, по свему судећи, вредност динара у средњем року остати релативно осетљива на евентуалне ризике у међународним токовима капитала и у наредном периоду.

Поменути тренд слабе домаће тражње, али и снижавање светских цена енергената, ограничили су инфлаторне притиске током 2015, а ти трендови би се могли задржати и у 2016. Ниска инфлација је, чини се, омогућила централној банци да постепено снижава референтну каматну стопу средином 2015. Наставак циклуса монетарног попуштања би се под утицајем слабих инфлаторних притисака могао наставити и у 2016, али ће то ипак, по свему судећи, зависити и од наредних потеза кључних централних банака у свету, имајући пре свега у виду наговештаје даљег пооштравања ФЕД-ове каматне стопе, односно изгледе продужавања програма квантитативних олакшица Европске централне банке (ЕЦБ) , закључују економски аналитичари Хипо Алпе-Адрија банке.

Д. У.

Дефицит под контролом

Наспрам релаксације монетарне политике, фискална политика је током 2015. попримила релативно рестриктиван карактер, у условима спровођења мера консолидације. Тако је буyетски дефицит централне државе током првих 11 месеци 2015. умањен чак око 80 процената међугодишње, и то највише у складу са смањеним текућим и капиталним расходима, као и бољим непореским приходима. Због тога је дефицит на нивоу протекле године, по свему судећи, достигао нижи износ од првобитно планираног од 4,5 одсто БДП-а. Судећи по Закону о буyету за 2016, у предстојећој години може се очекивати наставак тренда сужавања дефицита ка нивоу од око три до три и по одсто БДП-а, закључују економски аналитичари Хипо Алпе-Адрија банке.