VUKAŠIN TAMBURIĆ SANJAO O „CRVENOJ ZVEZDI” Ponosan na svoje trofeje, rezultat ekipe najdraži

No, istina je da moraju postojati volja, istrajnost i hrabrost da se čovek uhvati ukoštac sa svim izazovima na tom putu i istraje u svojoj nameri. A da je želja za uspehom dodatni motiv da snovi postanu stvarnost dokazao je naš mladi sugrađanin, koji danas igra u ligi mlađih kadeta za jedan od najvećih klubova u Srbiji – FK „Crvena zvezda”, i to je postigao sa nepunih 16 godina. 

Rođen 2009. godine u Novom Sadu, ljubav prema fudbalu otkrio je još sa četiri godine, kada je prvi susret sa loptom imao na stadionu pored zgrade u kojoj je tada živeo na Detelinari, u Školi fudbala „Bistrica”. U tom klubu je trenirao do pre osam godina, sve dok nije prešao u „Crvenu zvezdu”. 

U vozu sam veoma često domaće završavao. To je trajalo pune dve godine, ali želeo sam osnovnu školu da završim u Novom Sadu, sa drugarima iz detinjstva (Vukašin Tamburić)

– Oduvek sam želeo da budem golman. Već na prvom treningu sam stao na gol, ali tadašnji treneri Zoran i Srđan Gligorić nisu mi to dozvolili, jer sam bio ubedljivo najmlađi na terenu, ali nisam odustao. Ostao sam na toj poziciji jer sam tu svoj na svome, i tako je oduvek bilo – rekao je Tamburić. 

U FK „Bistrica” proveo je četiri godine, odigravši veliki broj turnira i utakmica. Na jednom od turnira igrali su, kaže, protiv „Crvene zvezde”, što je bio njegov sudbonosni preokret, jer su ga tada posmatrali skauti iz najtrofejnijeg beogradskog kluba.

– Sećam se da su me pozvali da igram turnir za njih u Temerinu. To je bilo u avgustu 2017. godine i tako stigoh do „Crvene zvezde”. Od tada pa do 2022, kada je vladala pandemija korone, bio sam rastrzan, odnosno, igrao sam turnire za „Crvenu zvezdu”, a trenirao sam u „Bistrici” i individualno, sa trenerom Vladom Todorićem – priča ova mlada nada srpskog fudbala. 

Izazov je bio veliki, no Vukašin nije odustajao. Želeo je da bude najbolji „Zvezdin” golman, te mu nije bilo teško da svakodnevno putuje na relaciji Novi Sad – Beograd, s obzirom na to da je treninge imao u prestonici, a u osnovnu školu je išao u rodnom gradu.

– U vozu sam veoma često domaće završavao. To je trajalo pune dve godine, ali želeo sam osnovnu školu da završim u Novom Sadu, sa drugarima iz detinjstva. Prošle godine u septembru sam se preselio u Beograd i tu se upisao u srednju školu, jer su se intenzitet i brojnost treninga znatno povećali u ligi mlađih kadeta, u kojoj sada igram. Da, nedostaju mi porodica i prijatelji, zato svaki slobodan dan iskoristim da dođem kući – iskreno će Vukašin. 

A što se tiče prethodne godine, zadovoljan je postignutim rezultatima. U ligi su trenutno lideri, a na svim inostranim turnirima na kojima su uzeli učešće u Rusiji, Kini, te i u Grčkoj dva puta, prvo u Solunu pa u Atini, Vukašin je proglašavan za najboljeg golmana, dok je njegova ekipa uvek bila na pobedničkom postolju. To mu sve daje motiv da vredno trenira i radi na sebi još više. Vukašin je sa 13 godina imao priliku da zaigra i na „Dnevnikovom” turniru, na kom je takođe odneo pehar za najboljeg golmana.

– Ponosan sam na sve trofeje koje sam poneo, ali mi je uvek draži rezultat ekipe čiji gol branim. Fudbal je za mene način života, on je nešto što najviše volim i uživam u svakom minutu provedenom na terenu. Zato ne mogu da kažem da sam se puno žrtvovao, to je ono što sam oduvek želeo. I nisam ništa propustio zbog fudbala, jer meni je i do sada ovaj sport mnogo više pružio nego što sam morao da žrtvujem u privatnom životu radi svakodnevne posvećenosti treningu. „Crvena zvezda” mi je zaista pružila vrhunske uslove, pre svega kvalitet trenažnog procesa, zatim smeštaja, ishrane i ono najbitnije – kvalitet obrazovanja koje nikako ne sme pasti u drugi plan – ističe „Zvezdin” mlađi kadet.

Vukašin za koji mesec puni 16 godina, a san mu je, veli, da zaigra u nekoj od liga petice i Ligi šampiona, no ono što bi ga potpuno ispunilo kao krajnji cilj jeste da stane na gol i brani mrežu Srbije. 

– Zarad ovih snova spreman sam na odricanja. Znam da imam još puno da radim, ali verujem u sebe i ono šta mi je Bog namenio – poručio je Vukašin Tamburić.