HEKTAR OD SUVOG ZLATA Unosan biznis u Srbiji, mnogo veća zarada nego od ratarstva

Na otvorenom prostoru cveća smo imali na oko 680 hektara, a u zaštićenom prostoru zabeležen je rast, proizvodnja se odvijala na 302 hektara. Prošle godine je Srbija izvezla cveća i ukrasnog bilja za oko 6,5 miliona evra, ali istovremeno smo bili i veliki uvoznici, jer smo čak 36 miliona evra potrošili za uvozno cveće.

Ove podatke izneo je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić na 30. Međunarodnom sajmu hortikulture BeoPlantFair rekavši da cvećarstvo ima ogroman potencijal – ne samo kao lep i miran posao, već i kao profitabilan i strateški značajan deo srpske poljoprivrede.

"Prošle godine imali smo deficit od 30 miliona evra, što pokazuje da ima mesta za rast domaće cvećarske proizvodnje i potrebe da se usmerimo na razvoj ovog sektora, kako bi hortikultura, uz druge grane poljoprivrede, postala značajan resurs. Sa jednog hektara pod cvećem može se ostvariti prihod i nekoliko desetina puta veći nego u ratarstvu, tako da će Ministarstva poljoprivrede raditi na daljem razvoju svih onih grana koje će ostvariti veće prihode po hektaru obradive površine", istakao je Glamočić.

Kada je reč o lekovitom i aromatičnom bilju, ministar je naglasio da se izvoz povećava svake godine, te da je u 2024. godini Srbija izvezla 4.000 tona, u vrednosti od 24 miliona evra.

Kako je naveo, primetan je konstantan rast, ali i dalje postoji veliki prostor za napredak, posebno ako se počne sa većim ulaganjima u finalne proizvode, umesto izvoza sirovine.

“Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uvelo je zato podsticaje – do 50 odsto povraćaja novca u investicije za izgradnju sušara, destilerija, pogona za ekstrakciju, kao i za opremu za pakovanje i skladištenje. Srbija ima biodiverzitet, znanje i tradiciju – sada je vreme da to pretvorimo u dodatu vrednost i veći profit za domaće proizvođače. Naša zemlja ne treba da izvozi sirovine koje će drugi preraditi i zaraditi više – već mi to moramo da radimo ovde, kod nas", poručio je Glamočić.